На плате потрошили више од 1,8 милијарди марака

СAРAЈЕВО - Запослени у институцијама БиХ, њих приближно 20.000, у протекле четири године располагали су са укупно око 3,695 милијарди марака, а скоро половина од тог износа потрошена је на плате и накнаде за рад у комисијама и другим тијелима.

Према ревизорским извјештајима о пословању, већина институција БиХ у том је периоду имала извјештаје са резервом, неке и годину за годином, вишак запослених радника и обично неодговарајућу структуру кадра.

Буџет институција БиХ из године у годину се повећавао, а основ за тражење више новца за заједничку касу политичарима из ФБиХ био је одржив повратак избјеглица.

Тако је буџет за 2007. годину износио нешто мање од 841 милион, а за ову годину чак 1,028 милијарди марака, након што је прегласавањем српског члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића од стране друга два члана Предсједништва увећан, у односу на годину раније, за 50 милиона марака намијењених одрживом повратку.

Осим редовних буџетских прихода, запосленим у институцијама БиХ у посљедње четири године на располагању је било и 47,5 милиона марака страних донација, од којих је такође један дио био намијењен повратку.

Само Високи судски и тужилачки савјет БиХ, према једном ревизорском извјештају, потрошио је 5.152.130 марака донација Европске комисије.

Милиони марака трошени су за набавку "сталне опреме" и то, према извјештајима о извршењу буџета институција БиХ, највише на зграде, рачунаре и моторна возила.

Тако је 2008. године Министарство спољних послова за куповину дипломатско-конзуларног представништва БиХ у Бриселу потрошило више од 8,2 милиона марака, а Парламент БиХ за обнову зграде више од 1,3 милиона марака.

Те године буџет Фонда за повратак БиХ био је свега пола милиона марака.

Министарства са убједљиво најлошијим ревизорским извјештајима, а у којима се истовремено и највише трошило у протекле четири године, били су министарства безбједности, спољних послова и одбране БиХ.

Министарство одбране БиХ за четири године потрошило је чак око 1,296 милијарди марака, Министарство спољних послова око 213,3 милиона, а Министарство безбједности око 35 милиона марака.

Поред евидентно високих плата, корисници буџета БиХ имали су обезбијеђене накнаде за рад у комисијама, за одвојени живот, плаћено гориво, а неки и плаћене телефонске рачуне.

У те сврхе годишње је трошено и више од 150 милиона марака.

- Канцеларија за ревизију институција БиХ до сада је дала само један негативан извјештај, и то за рад БХРТ-а, а многи ревизорски извјештаји посљедњих година требало је да буду негативни - рекла је предсједавајући Дома народа Парламента БиХ Душанка Мајкић.

Она је додала да су за 2009. годину негативни свакако требало да буду извјештаји министарстава одбране и спољних послова БиХ који имају веће буџете него остали, па је тиме и грешка у пословању већа.

Тужилаштво БиХ још није подигло ниједну оптужницу против одговорних за несавјесно пословање у институцијама БиХ које су посљедњих година имале ревизорске извјештаје са резервом и милионе марака трошиле на телефонирање, путовања, репрезентације, а јавне набавке нису обављале према закону.

Неопходне промјене

Душанка Мајкић сматра да је прва ствар коју би посланици Парламента БиХ у идућем мандату требало да ураде јесте да промијене Закон о државним службеницима те да се помоћници министара БиХ вежу за мандат од пет година и тако учине одговорнијима. Постоји и приједлог да се непоштовање препорука ревизије у вези са пословањем институција утврди као тежи прекршај одговорности у склопу радних обавеза те би се тако могле санкционисати одговорне особе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.