На ОХР бачено пола милијарде евра

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Канцеларија високог представника (ОХР) је дио БиХ од потписивања Општег оквирног споразума за мир 1995. године и спада међу најдуговјечније међународне институције у постдејтонском периоду Европе за коју је до сада искеширано око пола милијарде евра и која је, међутим, стигла до прекретнице, о чему ће посљедњу ријеч дати Савјет безбједности Уједињених нација (СБ УН).

Улога и мандат ОХР-а, односно дипломате у виду високог представника су, наиме, дефинисани Анексом десет Дејтонског мировног споразума у којем стоји да су његови задаци да, између осталог, "прати", "одржава контакт са странама" и "помаже".

Међутим, како је махом силом мијењан и Дејтон, односно Устав БиХ, тако је мијењана и улога високих представника, који су добили у руке оруђе звано "бонска овлашћења", односно моћ да доносе амандмане, намећу законе те их и мијењају по сопственом нахођењу, без икакве контроле, као и да смјењују функционере, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

С друге стране, с обзиром на то да је мир у БиХ већ дуже од три деценије, све се гласније, додуше не од свих, чује да је ОХР превазиђен и да је вријеме или да буде затворен или, уколико не то, онда да за почетак буде измјештен из БиХ.

Његово затварање дуже вријеме заговарају, у првом реду, Република Српска, као једна од страна потписница Дејтона, те Русија и Кина, као земље сталне чланице СБ УН, док је у посљедње вријеме примјетна и блага промјена става у погледима САД.

Ова прича поново је покренута након што је у понедјељак Кристијан Шмит, њемачки дипломата који је од 2021. године у фотељи високог представника и кога Српска, за разлику од ФБиХ, не признаје, тврдећи да није именован у складу са процедурама у СБ УН и да иза њега стоји само Савјет за примјену мира (ПИК), поднио оставку на ту позицију.

СКУПА ПРИЧА

Шмитов боравак у БиХ и начин на који је дјеловао, односно олако посезање за "бонским овлашћењима" што је довело само до подизања тензија и подјела међу народима, у фокус је вратио и бројеве који говоре о томе колико је ОХР, који је давно изашао из својих оквира, коштао и оне који стоје иза њега.

Према доступним процјенама, укупни трошкови рада крећу се између 400 и 450 милиона евра, а поједине анализе указују на то да би уз све административне и оперативне издатке тај износ могао достићи и око 500 милиона евра.

ОХР је формиран са задатком надзора над цивилном имплементацијом мира, а од тада је функцију високог представника обављало осам званичника, сви из Европе, док су на позицији замјеника увијек америчке дипломате.

Институција је у различитим фазама имала и различит обим овлашћења и финансијских ресурса.

Према доступним подацима, највиши нивои финансирања забиљежени су крајем деведесетих и почетком двијехиљадитих година. У том периоду ОХР је располагао годишњим буџетима до око 28 милиона евра и имао неколико стотина запослених, као и широку мрежу канцеларија у БиХ и иностранству. То је био и период најинтензивнијег међународног ангажмана у земљи.

Између 2001. и 2005. годишњи буџети су се кретали између 22 и 25 милиона евра. Тада су функцију високог представника обављали Волфганг Петрич и Педи Ешдаун, у периоду када је ОХР користио најшири спектар "бонских овлашћења", укључујући смјене функционера и наметање закона.

Након 2006. године долази до постепеног смањења међународног присуства у БиХ, што се одразило и на ОХР. Буџети су се тада кретали између 12 и 18 милиона евра, а касније осам и 11 милиона годишње. У посљедњој деценији институција функционише са знатно мањим буџетом који се креће између пет и седам милиона евра годишње, док званични подаци за фискалну 2025. и 2026. годину показују износ од 5.857.618 евра.

Када је ријеч о зарадама високих представника, званични уговори никад нису у потпуности објављени, па се подаци о томе заснивају на медијским и истраживачким процјенама и говоре да је зарада достизала и 1,3 милиона евра. Само је Шмит, који би требало да остане у фотељи до именовања његовог насљедника, а спекулише се да би по први пут то могао да буде италијански дипломата, имао мјесечна примања од око 38.000 евра, укључујући додатке и бенефиције, док се основна плата процјењује на око 24.000 евра. Као и код осталих на овој функцији, ни ова примања нису опорезована у БиХ.

Процјене показују да је, када се посматра оптерећење буџета, само на плате свих високих представника у посљедње три деценије потрошено око седам милиона евра.

Упоредно гледано, њихова примања су у рангу највиших државних функција у Европи. На примјер, бруто мјесечна плата њемачког канцелара Фридриха Мерца креће се око 30.000 евра, али се за разлику од међународних примања она опорезује у оквиру националног система и подлијеже домаћој фискалној контроли.

НОВИ ПРАВАЦ

Шмитова оставка стигла је дан прије отварања нове редовне полугодишње дебате у СБ УН о ситуацији у БиХ на којој је и он требало да представи своје виђење стања током протеклих шест мјесеци.

Расправа је отворена јуче у Њујорку, у послијеподневним часовима по нашем времена, али није била завршена до закључења овог броја "Гласа Српске".

Бројни републички званичници и аналитичари су, уочи засједања, поновили став да је вријеме или за затварање ОХР-а или његово измјештање, али и да би, у случају именовања новог високог представника, то требало бити само у складу са Дејтоном и међународним правом.

Поново се чула теза, која је пласирана у јавности прије тачно годину и то од стране политичког врха Српске, а према којој евентуални нови представник би могао само да сања о тзв. бонским овлашћењима чијом употребом су досадашњи челници ОХР-а направили уставни хаос и провлачили цијелу БиХ из кризе у кризу.

Правник из Сарајева Дамир Самић каже д одлуку о томе ко ће да буде нови високи представник, према Анексу десет, требао да одлучи СБ УН.

- Високог представника треба да бира Савјет безбједности УН или барем да га потврди. Без ваљане Резолуције Савјета безбједности, ушли би смо поново у период правне и политичке несигурности са низом уставних и политичких криза, а које би опет могле имати несагледиве и непоправљиве посљедице. Не смије се поновити случај као са Шмитом. Онај ко дође у фотељу високог представника треба имати јасно ограничен мандат у складу са Анексом десет Дејтона - навео је Сакић за "Глас".

Уз то, осврнуо се и на "бонска овлашћења".

- Оно најважније, односно да ли ће и у којем обиму бити кориштене тзв. "бонска овлашћења" и колико ће у ствари и он овлашћења имати, одлучиће искључиво администрација у Вашингтону - поручио је Сакић који сматра и да би било добро да сједиште ОХР-а буде измијешено из БиХ јер би тако било ослобођено локалних политичких утицаја.

Став о ОХР-у, с друге стране, јуче су поновили Руси.

Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов рекао је да је одласком Шмита напокон дошло вријеме за затварање ОХР-а, те да се након тога домаћи актери требају договорити о приоритетима за развој БиХ.

Он је истакао да се позиције морају кристализовати и да ОХР са свим овлашћењима не може бесконачно да егзистира.

- Ту има и једна врста парадокса и контрадикторности, а то је да нема говора о суверенитету БиХ док је присутан ОХР - оцијенио је руски амбасадор.

Калабухов је напоменуо да Русија никад није признавала Шмита као високог представника, нити јој је било интересантно шта је причао и радио.

Одговарајући на питање да ли ће руска страна учествовати у именовању будућег високог представника, Калабухов је рекао да ће можда бити неких преговора унутар међународне заједнице, подсјетивши да је и предсједник Милорад Додик навео да Република Српска, као једна од потписница анекса Дејтонског споразума, мора партиципирати у избору.

- Видјећемо шта ће се десити, али базична процедура је позната - Управни одбор ПИК-а може номиновати кандидатуру, али посљедњу ријеч има Савјет безбједности који мора одобрити ту кандидатуру - истакао је Калабухов.

ДИПЛОМАТЕ                               МАНДАТ                        ЗАРАДА У €

Карл Билт                                   995 - 1997.                        450.000

Карлос Вестендорп                   1997 - 1999.                      600.000

Волфганг Петрич                       999 - 2002.                        800.000

Педи Ешдаун                             2002 - 2006.                      1.100.000

Кристијан Шварц-Шилинг         2006 - 2007.                      500.000

Мирослав Лајчак                       2007 - 2009.                      500.000

Валентин Инцко                        2009 - 2021.                      1.300.000

Кристијан Шмит                        2021 - 2026.                      1.300.000

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.