МУП: Од фирми сајбер криминалци отуђили више од 350.000 КМ

Бањалука - Свјетски сајбер криминалци су од почетка ове године од фирми из Републике Српске које послују са иностранством отуђили више од 61.000 евра, саопштено је Срни из Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске.

Они су у протекле двије године са рачуна ових фирми отуђили 356.114 КМ.

Уз податак да постоји извјестан број предузећа која нису жељела да пријаве овакве врсте напада и губитке, из МУП-а Републике Српске потврђују да је ове године у једном случају направљено 13.500 евра штете и да је тај новац захваљујући брзој реакцији власника фирме и полиције враћен.

"У другом пријављеном случају отуђено је 48.300 евра. Новац је успјешно блокиран на рачуну банке у иностранству и у току је поступак за његово враћање власнику", истичу у МУП-у Републике Српске.

Стручњаци МУП-а упозоравају да су мета сајбер криминалаца најчешће мала и средња предузећа која послују са иностраним фирмама, а крађе се одвијају тако што трећа лица долазе до корисничких имена и шифара за приступ адресама електронске поште.

Они приступају и провјеравају да ли се адреса електронске поште користи за пословну комуникацију у оквиру које се извршавају различите наруџбе робе и услуга, односно да ли се на ту адресу у електронској форми достављају фактуре за плаћање истих.

Уколико је то случај, криминалци најчешће бришу оригиналне поруке, а оригиналног пошиљаоца маркирају као спам поруку. Тако склањају прави садржај поруке од легитимног корисника.

Хакери умјесто регуларног саговорника или уобичајеног пословног партнера у комуникацији, отварају мејл који на први поглед изгледа идентично као партнеров.

"Тај мејл снимају у регуларне контакте да корисник мејла не би посумњао да је мета преваре. Садржај оригиналне поруке мијењају тако да само преправе фактуру за плаћање роба и услуга и захтијевају уплату на свој рачун, који стављају умјесто правог рачуна.

С обзиром на то да је у питању пословање са већ провјереним пословним партнерима, корисник најчешће не посумња ништа и новац шаље на убачени рачун. Да је жртва преваре корисник постаје свјестан када не добија плаћену робу или услугу, те усљед тога телефонским путем контактира пословног партнера", наводе у МУП-у Српске.

Због тога је важно редовно обнављати антивирус програме и не посјећивати сумњиве сајтове како би се спријечила инфекција рачунара, јер у случају инфекције криминалци узимају шифре и корисничка имена која најчешће продају на нелегалним хакерским форумима.

Свјетска искуства показују да је период између крађе тих шифара и корисничких имена и њиховог искоришћавања са циљем преваре најчешће око три мјесеца. Из тог разлога пракса је да се шифра за приступ мејлу мијења на најмање три мјесеца.

У МУП-у напомињу да се овакви хакерски напади могу извршити и од стране пословног партнера, када је његова адреса електронске поште компромитована.

"Тада вам неко у његово име поручи да уплату за робе и услуге извршите на неке друге рачуне, а не на уобичајене рачуне на које је до тада регуларно захтијевано плаћање", наводе у МУП-у.

Тада је неопходно телефонски позвати пословног партнера, али изричито на телефонски број који се налази на његовој званичној интернет страници, а нипошто на неки од телефона приказаних у претходним мејловима.

Директор Агенције за информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић истиче за Срну да су ова кривична дјела свјетски тренд и да ће се у годинама које слиједе све више запажати.

Ризик за извршиоца је мањи у смислу избјегавања физичког присуства, јер је интернет глобална мрежа, а истраге и процесуирање починилаца су далеко компликованије и теже у поређењу са тешким крађама и другим "физичким" криминалитетом.

Он наводи да је код нас још увијек неразвијена свијест од опасности које
вребају у "кибернетичком простору".

Република Српска је, путем Одјељења за информациону безбједност /ОИБ/, које дјелује при републичкој Агенцији за информационо друштво /АИД/, први ниво власти који је оперативно оспособио своје капацитете за заштиту информационих система и рано упозоравање.

"Већ неколико мјесеци ОИБ, односно ЦЕРТ Републике Српске дјелује унутар домаћег кибернетичког простора, и ми свакодневно остварујемо комуникацију са физичким и правним лицима у Републици Српској и савјетујемо их како да се благовремено заштите у техничком и организационом смислу", појашњава Рајчевић.

Република Српска је у оквиру БиХ једина направила прве кораке у овој области кроз институционалне капацитете унутар АИДРС.

"Треба много материјалних и других улагања како би се успоставио ефикасан државни механизам заштите информационе безбједности и како би се достигао приближан ниво оспособљености какав постоји у европским и другим земљама.

Информациона безбједност је, поред јавне и државне, трећи стуб јединственог безбједносног система и у периоду који је пред нама постајаће све актуелнији", наводи Рајчевић. /

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.