Може ли Српска за 35. рођендан добити и нови највиши акт: Сами одлучујемо о новом уставу

БАЊАЛУКА - Република Српска би, уколико се на вријеме посложе све коцкице, на дан прославе свог 35. рођендана могла да има нови устав, о којем се већ годинама полемише, а чије покушаје измјена су блокирали, у првом реду, бошњачки политичари и странци.

Неке од предложених промјена

• Закони Парламентарне скупштине БиХ примјењиваће се на територији Српске тек након што их потврди Народна скупштина
• Република Српска има право на самоопредјељење
• Бањалука главни град, престоница Источно Сарајево/Пале.
• Република Српска има своју војску
• Укидање Вијећа народа и позиција потпредсједника

Прича о потреби усвајања новог текста Устава Републике Српске отворена је прије више од десет година, али је заустављена у Вијећу народа Српске, гдје су бошњачки делегати, првенствено из странака са сједиштем у Федерацији, у протеклим сазивима имали довољан број руку да "оборе" уставне реформе.

Својевремено затишје је прекинуто лани у марту, када је Народна скупштина на посебним сједницама покренула процедуре и разматрање новог Устава Републике Српске. Нацрт новог устава, са 150 чланова, је усвојен у републичком парламенту 13. марта прошле године у вријеме највеће политичке кризе у БиХ од Дејтона. У његовом тексту је изражена опредијељеност за поштовање Дејтонског мировног споразума, уз став да Српској припадају све државне функције и надлежности, осим оних које су чланом три Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ. Предвиђено је и право на самоопредјељење, увођење Војске Српске, укидање Вијећа народа и потпредсједника, проглашење Бањалуке за главни град, јер је то још Сарајево у важећем Уставу, док би Источно Сарајево, односно Пале, могле да буду њена престоница.

Републички парламент је тада прихватио и закључак о упућивању нацрта у расправу у трајању од 30 дана. Чланови радне групе, која је формирана да помогне скупштинском Одбору за уставна питања у изради новог устава, су током расправа у градовима широм Српске наглашавали да је постојећи Устав из 1992. године претрпио бројне измјене кроз амандмане, међу којима је енорман број наметнутих од стране високих представника.

Да ово питање није заборављено наговијестио је бивши предсједник Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик, који је за РТРС открио да је план да 9. јануара буде проглашен нови Устав Републике Српске.

- Планирамо да 9. јануара прогласимо нови Устав Републике Српске. Ако не стигнемо тада, видјећемо да то буде неки сљедећи датум - рекао је Додик.

Нови устав би, навео је, требало да буде савремен, уважава конститутивност народа и спријечи злоупотребе у функционисању Републике Српске.

- Нико неће угушити Србе, Хрвате и Бошњаке, али ће омогућити да се демократска квалификована већина може видјети кроз један систем, да свако у суштини треба да буде саслушан, да се зна његов став и да се види шта је рационално - рекао је Додик, додајући да најављене промјене нису усмјерене против Бошњака, већ против злоупотреба институционалних механизама и против злоупотреба Сарајева.

Најављени крај приче о новом тексту устава долази у вријеме када се чекају званични резултати општих избора у БиХ, након чега ће бити створени услови за конституисање новог сазива Народне скупштине и Вијећа народа, институција које играју кључну улогу на путу ка коначном усвајању измјена Устава. Изборни резултати би требало да буду потврђени до 3. новембра, односно изузетно до 20 новембра. Конститутивна сједница Скупштине биће, према прописима, одржана у року од 15 дана од дана потврде резултата, а на првој сједници се покреће и иницијатива за избор делегата у Вијећу народа.

Бошњачки делегати из федералних странака, према посљедњим изјавама, у овом сазиву неће контролисати двије трећине Клуба што, под условом да не буде примједби из клубова српског и хрватског народа, ствара предуслов за усвајања новог устава.

Предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић каже да је искључиво пакост била препрека за усвајање новог устава, било да је ријеч о ставу бошњачких лидера или Уставног суда БиХ.

- Да ли је икоме нормално да Бањалука није главни град и да формално имамо да је то Сарајево, чак није ни Источно Сарајево. Сви би требало да сарађујемо када је ријеч о том питању - Срби, Хрвати, Бошњаци, позиција и опозиција, али ту је и одлука Уставног суда БиХ која је стопирала одређене одлуке. Видјећемо да ли ћемо понављати јавне расправе или ићи на неку од опција хитног одлучивања. На нама је. Нико други нам неће усвајати устав нити ћемо ми дозволити да неко одређује какав ће он бити - поручио је јуче први човјек републичког парламента за "Глас Српске". 

Интервенције

Први Устав Републике Српске усвојен је 28. фебруара 1992. под именом Устав Српске Републике БиХ. Од 1992. до 2011. године мијењан је и допуњаван чак 17 пута, са 122 амандмана, што, према ријечима и правника и политичара, указује на то да је уставноправни систем значајно реформисан и то махом под притиском високих представника. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.