Мозак напада на САД 11. септембра има држављанство БиХ (V)

Сарајево - Организатор терористичког напада на САД 11. септембра 2001. године Халид Шеик Мухамед још има држављанство БиХ, које је добио незаконито, а један од терориста из те завјере Мухамед Ата имао је документа БиХ на чак три имена.

Њихова имена налазе се на списку безбједносних агенција на коме је 741 лице афроазијског поријекла којима држављанство БиХ није одузето иако су га добили на основу лажних података и иако постоје докази да су повезани с тероризмом или су чинили ратне злочине. Према подацима са тог списка, Кувајћанин Халид Шеик Мухамед, рођен 22. октобра 1962. године, има документа БиХ на име Ал Мухамед Халид. У његовом досијеу пише да је од ЦСБ Сарајево добио 26. децембра 1995. године одобрење за додатни упис у регистар књиге рођених у општини Центар.

- То одобрење потписала је шеф одјељења Мирсада Жутић-Бегановић - наведено је у досијеу.

Пише да је упис одобрен на основу одлуке МУП-а РБиХ од 30. априла 1994. године, а Шеик Мухамед у регистар је уписан те године под бројем 10/94.

- Пребивалиште је пријавио истог датума у сарајевској општини Стари Град у улици Абдестхана 4. Након тога је 29. новембра 1995. године био пријављен у Зеници у улици Армија РБиХ 13, али се није налазио на тим адресама - истакнуто је у досијеу.

Халид Шеик Мухамед ухапшен је у Пакистану у марту 2003, а у војном затвору Гвантанамо на Куби је од 2006. године. Он је признао одговорност за нападе 11. септембра 2001. на САД, а Пентагон је саопштио да је управо он био мозак те операције током које је у нападу отетим авионима на Њујорк, Вашингтон и Шенксвил погинуло 2.976 људи. Тужиоци тврде да је био повезан и са другим терористичким активностима као што су експлозије у ноћном клубу на Балију 2002. и у Свјетском трговинском центру 1993. године, убиство америчког новинара Данијела Перла и неуспјешни бомбашки напад у путничком авиону 2001. године.

Држављанство БиХ није било одузето ни Мухамеду Ати, који је био отмичар једног од два авиона који су се у нападу на САД 2001. године обрушили на куле Свјетског трговинског центра у Њујорку када је и он погинуо. Занимљиво је да је Ата имао документа БиХ издата на три различита имена - Мохамед Али ел Сајед Махмуд, син Алије, рођен 18. јануара 1962. године у граду Мануфија у Египту, затим Мохамед Катае, син Мухамеда, рођен 9. априла 1966. године у Сирији и Ал Саиди Мухамед, син Абдел-Гафара, рођен 3. јануара 1961. године у граду Гарбија у Египту.

Још је интересантније то што му је издавање документа под два различита имена омогућио исти човјек - начелник ЦСБ Сарајево Исмет Дахић. У Атином досијеу, односно досијеу Мохамеда Катае, пише да му је Дахић 30. септембра 1996. године одобрио накнадни упис у књигу рођених општине Центар.

- У књигу рођених уписан је 1997. године под бројем 10.024. У тај регистар презиме му је написано Калтае, док у одлуци ЦСБ Сарајево пише да се презива Катае. Имао је пасош БиХ број БА266984 издат у Зеници 3. марта 1996. и број 0844764 издат 17. марта 1999. године - пише у досијеу.

Добијање докумената Мухамеду Ати на име Мохамед Али ел Сајед Махмоуд, Дахић је омогућио одобрењем накнадног уписа у књигу рођених, које је потписао 27. августа 1996. године.

- Тако је Ата, односно Махмоуд, у књигу рођених општине Центар 1996. године уписан под бројем 12.063. У новембру 1999. године пријавио је боравиште у Тузли, у улици Ђуре Салаја 348 - пише у досијеу.

Мухамеду Ати је добијање докумената БиХ на име Ал Саиди Мухамед омогућила шеф одјељења у ЦСБ Сарајево Мирсада Жутић-Бегановић одобрењем потписаним 28. децембра 1995. године.

- Он је накнадно уписан у регистар књиге рођених у општини Центар. Та одобрење засновано је на одлуци МУП-а РБиХ од 18. марта 1992. године. У књигу рођених уписан је 1996. године под бројем 10.954 - пише у досијеу.

Наведено је да је 1997. године пребивалишта пријавио на двије адресе у Сарајеву, затим у Маглају у Горњој Бочињи те у Завидовићима.

Ата је 1999. године шест мјесеци боравио у Бочињи, а за вријеме рата борио се у одреду "Ел муџахедин", који је био под командом официра Армије РБиХ.

Држављанства БиХ још посједује и велик број терориста који се налазе на америчким црним листама. Документа БиХ добијали су пријављујући лажна мјеста пребивалишта на адресама гдје се налазе амбасаде, државне институције, вјерски објекти.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.