Морин Кормак, амбасадор САД у БиХ, за Глас Српске: Санкције Додику нису кратког даха

Одлука о санкцијама предсједнику РС Милораду Додику није тек тако донесена и процес одлучивања је био озбиљан. Одлука да буду уведене санкције против некога и одлука да те санкције буду уклоњене захтијева дуге законске и техничке процесе, каже амбасадор САД у БиХ Морин Кормак.

* ГЛАС: Како оцјењујете политичку ситуацију у БиХ и колико се она брзо креће ка ЕУ, с обзиром на то да је тај процес означен као главни спољнополитички циљ?

КОРМАК: Исувише је негативне реторике са свих страна и мислим да је то главна препрека напретку у БиХ. Сви политички лидери су се сагласили да БиХ иде ка ЕУ и садашња реторика би због тога требало да остане по страни, а власти да се фокусирају на сопствене циљеве кретања ка ЕУ. Ако би се то догодило, видјели бисмо много конкретнији напредак. Власти су се фокусирале на одговарање на питања из упитника Европске комисије. ЕУ је јасно рекла да у исто вријеме треба наставити са реализацијом реформске агенде. Надам се да ће сви пажњу усмјерити на ове практичне кораке и оставити по страни негативну реторику коју слушамо.

* ГЛАС: Да ли ће БиХ бити у фокусу нове америчке администрације?

КОРМАК: САД 21 годину имају конзистентну посвећеност БиХ и њеном напретку. У томе учествују и Републиканска и Демократска партија и не мислим да ће се то промијенити.

* ГЛАС: Уочи инаугурације новог америчког предсједника Доналда Трампа донесена је одлука да предсједнику РС Милораду Додику буде забрањен улазак у САД и замрзнута имовина у тој земљи. Да ли је тим потезом изазвана криза у БиХ?

КОРМАК: Не мислим да је то довело до кризе. Санкције су веома јасно дефинисане и оне су само против Милорада Додика. САД остају посвећене помагању грађанима РС да напредују у економском и социјалном сектору и та посвећеност се не мијења. Кроз УСАИД имамо веома значајан пољопривредни пројекат "Фарма" и фокус је на пољопривредном сектору РС. Имамо и програм фискалне реформе и радимо са ентитетским властима. Активни смо и у многим другим подручјима и радимо све да помогнемо развоју и све ће бити настављено.

* ГЛАС: У БиХ је од његовог потписивања до данас било много интервенција на Дејтонски споразум. Додик је у свакој својој изјави тражио досљедну примјену тог међународног документа. Да ли на крају испада да је због кршења Дејтонског споразума кажњен онај ко се залаже за његову досљедну примјену?

КОРМАК: Проблем је што Додик конзистентно погрешно тумачи Дејтонски споразум. САД су посвећене Дејтонском споразуму као основи мира у БиХ, али пречесто оно што Додик каже уствари не одражава тачно суштину споразума. Оно што је потребно јесте да видимо стварно поштовање Дејтонског споразума и то и на владавини права и примјеру других институција које треба да имају подршку.

* ГЛАС: Рекли сте да је Додик санкционисан због непоштивања одлуке Уставног суда БиХ о Дану РС. Народна скупштина РС је након те одлуке донијела нови закон којим је исправљено оно што је било спорно. Како коментаришете чињеницу да нису испоштоване многе друге одлуке Уставног суда, а да због тога нико никада није одговарао?

КОРМАК: Ту одлуку Народне скупштине РС мора процијенити Уставни суд и ја не могу давати никаква законска објашњења. Ми заиста вјерујемо да све одлуке Уставног суда треба да буду спроведене. Није спроведено између 20 и 30 одлука, али разлика у вези са овом о Дану РС је да се први пут директно супротставило одлуци Уставног суда. Уставни суд је одлучио да референдум не треба одржати, а седмицу послије он је одржан. То је црвена линија која је пређена. То не значи да мислимо да остале одлуке не треба спровести.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да према Уставу ФБиХ у клубовима конститутивних народа у Дому народа федералног Парламента треба бити по 17 делегата и да Клуб Срба никада није попуњен, а да за Уставни суд то није проблем? Указује ли то на дупле аршине?

КОРМАК: Мој посао није да тумачим одлуке Уставног суда, који је успостављен Дејтонским споразумом и којим је врло јасно дефинисано да су одлуке коначне и обавезујуће. Владавина права мора бити основа за функционисање земље и сви у БиХ се требају фокусирати на то. БиХ треба и политички дијалог и да странке пронађу начин да дођу до рјешења. БиХ има компликован Устав. Дејтонски споразум је написан да се оконча рат и успостави мир, а политичари и грађани кроз дијалог треба да се суоче са изазовима са којима се суочава ова земља.

* ГЛАС: Да ли су САД и даље привржене Дејтонском споразуму?

КОРМАК: Када постоји јака политичка воља, Дејтон може бити основа за политички, економски и социјални напредак земље. Историјска је чињеница да су САД покушавале да раде са грађанима у БиХ да буде унапријеђен Дејтонски споразум, али то мора доћи од грађана и политичких лидера у БиХ да би се у томе успјело. У свакој земљи свијета долази до унапређења устава. Када за то дође вријеме, мора постојати политички консензус и грађани то морају жељети. Устави нису замрзнути документи који се никада не мијењају. Они морају одражавати потребе земље. Људи у БиХ треба да се фокусирају на изградњу повјерења међу грађанима и различитим политичким странкама и да заједно раде и одлуче шта је најбоље за БиХ. Из нашег дјеловања је јасно да се посвећеност САД Дејтону није промијенила. Дејтонски споразум је основа за напредак у БиХ. То је врло позитиван документ и на грађанима је да одлуче како да наставе даље док се крећете ка ЕУ. Оно што је врло јасно у Дејтону, не само што се тиче САД него и свих потписника и свих који подржавају Дејтон, јесте да БиХ задржава свој територијални интегритет, да је то једна држава која се састоји од два ентитета и има три уставотворна народа.

* ГЛАС: Да ли ће санкције према Додику трајати дуго?

КОРМАК: Одлука о санкцијама није тек тако донесена и процес одлучивања је био озбиљан. Одлука да буду уведене санкције против некога и одлука да те санкције буду уклоњене захтијева дуге законске и техничке процесе.

* ГЛАС: Прослава Дана РС односи се на њено формирање 9. јануара 1992. године, много прије Дејтонског споразума?

КОРМАК: Да будемо јасни, РС је кодификована као законски ентитет у Дејтону. РС је настала у Дејтону.

* ГЛАС: На који би начин ситуација у вези са Даном РС требало да буде разријешена?

КОРМАК: Треба да све стране учествују у дијалогу. Грађани и политички лидери треба да разговарају опсежно о празницима. Већ дуго то питање није ријешено.

* ГЛАС: У БиХ су многи отворено позивали на рат, али је изостала реакција међународне заједнице, па и Амбасаде САД. Да ли се ради о политици двоструких аршина?

КОРМАК: Гласови који су позивали на рат нису били гласови лидера. Ми не коментаришемо изјаве сваког грађанина. САД подржавају мир у БиХ и бавили смо се изазовима против мира. Грађани у свим дијеловима БиХ кажу да не желе насиље, него посао, економски развој, безбједност, квалитетно образовање за своју дјецу па се надам да ће се сви који у БиХ и региону говоре о насиљу и подјелама то оставити по страни и фокусирати се на то да животи свих буду бољи. Ако се БиХ посвети реформској агенди и ако буде радила на економским реформама, за пет до десет година ће бити успјешна, безбједна и просперитетна. То желим видјети да се догоди грађанима у овој земљи.

* ГЛАС: Званичници српског и хрватског народа се залажу за доношење закона о Уставном суду којим би стране судије биле замијењене домаћим и онемогућено прегласавање судија из једног народа. Да ли је и раније било вријеме да странци оду из ове институције?

КОРМАК: Да би била донесена било каква промјена, кључан је политички консензус. Није лако доносити овакве одлуке и потребни су озбиљни и тешки разговори. То није питање у коме се ради о мишљењу једне особе него политички лидери треба да одлуче како да се иде напријед. Потребно је градити повјерење и лидери треба да раде на јачању и побољшању правосудног система и да то омогући да БиХ иде напријед на путу који је одабрала, на путу ка европској будућности.

* ГЛАС: Нисте одговорили на питање да ли је вријеме да стране судије у Уставном суду буду замијењене домаћим?

КОРМАК: Нисам ту да дајем своје мишљење. Ово је значајна одлука коју треба да донесу лидери у БиХ. Могу рећи да су у великој већини случајева који су прошли кроз Уставни суд БиХ одлуке донесене консензусом, једногласно. Треба размишљати о ономе што људе уједињује. Одлуке морају бити доношене врло озбиљно.

Истраге

* ГЛАС: Огромна већина званичника РС позивана је у Тужилаштво БиХ у склопу разних истрага. У јавности се стиче утисак да се путем правосудних институција дисциплинује само једна страна у РС?

КОРМАК: Нисам правни стручњак, али не ради се само о званичницима РС, него се правосудни систем бавио свим странама подједнако. Правосудни сектор треба да ради на случајевима који се тичу свих страна, јер смо видјели да је пуно случајева отворено, а нису завршени. Тужилаштво треба да гради јаке случајеве и да их доведе до краја без обзира на то да ли ће се пресудити да је неко невин или крив.

Тероризам

* ГЛАС: Да ли је БиХ остварила напредак у борби против тероризма као једном од највећих изазова?

КОРМАК: Боримо се против Исламске државе и других група које су пријетња. Све земље треба напорно да раде да би обезбиједиле сопствену безбједност. У БиХ је видљив значајан напредак, али треба да се гради још боља сарадња између безбједносних агенција и министарстава и да сви нивои раде заједно. БиХ је у љето 2014. године усвојила закон против бораца који одлазе на страна ратишта и он је кориштен за хапшења. Треба видјети и да ли пресуде одражавају оно што су ухапшени урадили. Надам се да ћемо видјети више напора у борби против насилног екстремизма међу младим људима у раним фазама да би поново били интегрисани у друштво укључујући и оне који су се вратили са страног ратишта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.