Морин Елизабет Кормак: БиХ без реформи пријети изолација

Вашингтон, Бањалука - БиХ су хитно потребне уставне промјене које би убрзале пут ка чланству у ЕУ, а власт била ефикаснија и одговорнија према својим грађанима, изјавила је Морин Елизабет Кормак, коју је амерички предсједник Барак Обама номиновао за амбасадора у БиХ.

Она је у четвртак пред Спољнополитичким одбором америчког Сената, који треба да потврди њену номинацију, истакла да су САД разочаране недостатком напретка у БиХ и чињеницом да политичари нису предузели основне кораке да земља крене ка чланству у ЕУ и NATO, иако су то обећали.

"БиХ ризикује изолацију ако не буде слиједила остале земље у региону које напредују ка ЕУ. ЕУ треба да има водећу улогу у институционалном смислу како би осигурала да јој се земља прикључи, али САД намјеравају да остану кључни партнер у том процесу", истакла је Кормакова.

Упозорила је да реформа одбране за чланство у NATO и услови за транзицију ОХР-а још нису испуњени, а да политичари искориштавају национализам на уштрб компромиса, који је неопходан за реформе.

Рекла је да САД имају одличне билатералне односе са БиХ, чији су војници раме уз раме с америчким били ангажовани у Авганистану. Подсјетила је на кључну улогу САД у преговорима за Дејтонски споразум и његовој имплементацији у послијератним годинама, али је истакла да се ризик повратка на старо не смије потцијенити.

"Од Дејтонског мировног процеса 1995. године, који је завршио страшан рат, који је однио више од 100.000 живота, САД су инвестирале свој политички, људски и економски капитал, да допринесемо миру и стабилности у БиХ и изградимо њене послијератне институције. С тим процесом настављамо у жељи да ојачамо бх. демократију, поспјешимо бољу владу, појачамо поштовање људских права и промовишемо економски проспаритет", навела је Кормакова.

Подвукла је да САД остају снажно посвећене БиХ, да подржавају процес прикључења ЕУ и NATO-у, при чему уско сарађују с европским савезницима.

"И ми и ЕУ имамо у томе јаку улогу", додала је она.

Кормакова се осврнула и на демонстрације у БиХ, које трају протеклих неколико седмица.

"Мислим да су демонстрације показале да људи постају све више фрустрирани својим лидерима. Ово су економске демонстрације, људи желе да раде, желе да имају пристојне плате и пензије", навела је Кормакова.

Милош Шолаја, директор Центра за међународне односе из Бањалуке и професор на Факултету политичких наука, не очекује са доласком Кормакове битније промјене америчке спољне политике према БиХ. Подсјетио је да је Николас Хил, отправник послова америчке амбасаде у БиХ, нагласио да су РС и кантонална организација ФБиХ интерес САД, те да то јасно говори да неће бити никаквих битнијих промјена.

Упозорио је, такође, да су САД сада окренуте кризи број један у свијету - Украјини, која ће у наредном периоду бити у апсолутном фокусу великих сила.

"Американци се никад не баве с више криза одједном, јер је у питању практична земља. Велики рјешавају једну по једну кризу, а БиХ одавно више није криза, то су унутрашњи проблеми, које имају многе земаље свијета", рекао је он.

Фајон: БиХ у највећој кризи

БиХ је у највећој политичкој кризи од свих земаља западног Балкана и потребне су широке промјене Дејтонског споразума, изјавила је пред америчким Сенатом Тања Фајон, европска парламентарка из Словеније.

"Морамо се много више фокусирати на западни Балкан. Ова година је одлучујућа за напредак регије, посебно због чињенице да се у неколико земаља Балкана одржавају избори. САД су у прошлости играле врло значајну улогу на Балкану, а наставиће то радити и у будућности. Ипак, потребно је да се више посветимо цијелој регији. Као што су показали протести у БиХ у фебруару ове године, без слушања гласа народа могу бити угрожени стабилност и мир", рекла је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.