Момчило Крајишник свједочи уживо на суђењу Караџићу

Хаг - Претресно вијеће Хашког трибунала одлучило је да некадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник у доказном поступку одбране бившег предсједника Српске Радована Караџића свједочи уживо, преносе агенције.

Вијеће је тиме прихватило захтјев тужилаштва да Крајишник свједочи уживо, а не према правилу 92 тер, које предвиђа да се писана изјава или транскрипт са свједочења у другом предмету пред Хашким трибуналом уноси у доказе.

Правило предвиђа да претресно вијеће може да прихвати дјелимично или у цјелини свједочење у облику писане изјаве или транскрипта под условима да свједок буде присутан у судници, да је на располагању за унакрсно и евентуално испитивање судија, као и да потврди да писана изјава или транскрипт тачно одражава оно што је рекао у изјави.

Вијеће је своју одлуку образложило положајем који је свједок имао у периоду релевантном за оптужницу, природом очекиваног свједочења, укључујући његов потенцијали значај за предмет, као и количином материјала који се предаје у доказе.

Тужилаштво је указало да је за Крајишника раније утврђено да је “свједок ниског кредибилитета” и да то “иде у прилог захтјеву да буде позван да свједочи уживо”.

Наведено је да су други свједоци рекли да су политичким вођством у Републици Српској доминирали Караџић и Крајишник, а судско вијеће које је судило Крајишнику утврдило је да су они били најближи сарадници.

- У свом одговору, Караџић је навео да даје предност свједочењима жвива воћеж, али да се у овом случају противи, осим ако му вијеће не одобри више времена за доказни поступак - рекао је предсједавајући судија О-Гон Квон.

У доношењу одлуке, вијеће је узело у обзир да се Крајишник позива ради побијања навода у вези са удруженим злочиначким подухватом, што се односи на суштину кривичне одговорности Караџића.

Датум Крајишников свједочења није наведен у поднесцима, нити је судија Квон то помињао када је јутрос саопштио одлуку вијећа.

У складу са одлуком предсједника Хашког трибунала Теодора Мерона, која је објављења почетком јула, Крајишник ће 1. септемрба бити ослобођен из затвора у Великој Британији, гдје служи казну од 20 година затвора због протјеривања муслимана и Хрвата током рата у БиХ.

Крајишник је тражио да буде превремено ослобођен након што одслужи двије трећине казне, која истиче 3. августа.

Прије сукоба у БиХ Крајишник је био предсједник Скупштине БиХ, а до 1991. до 1996. предсједник Скупштине Републике Српске, као и члан Главног одбора Српске демократске странке.

Судија Квон је саопштио да “због интерних проблема” суђење Караџићу послије тронедјељне љетње паузе неће бити настављено 27. већ 28. августа.

Љетња судска пауза почиње у Трибуналу идуће седмице, али ће се тада наставити главни претрес у предмету Караџић.

У доказе одбране потребно увести Крстићев исказ са властитог суђења

Некадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић затражио је да се у доказе одбране уврсти транскрипт свједочења бившег команданта Дринског корпуса Војске Републике Српске генерала Радислава Крстића са његовог суђења 2000. године, објављено је данас у Хашком трибуналу.

Захтјев је поднесен након што је претресно вијеће раније овог мјесеца утврдило да генерал Крстић пати од посттрауматског стресног поремећаја ПТСП и то прихватило као “разумно оправдање” да се не појави као свједок у доказном поступку Караџићеве одбране.

Крстић је 18. јула ослобођен оптужбе за непоштовање суда у поступку који је покренут јер није хтио да свједочи на суђењу Караџићу, иако је за то био издат обавезујући налог.

Караџић тражи да се транскрипт уведе у доказе у складу са правилом 92кватер из Правилика о поступку и доказима Хашког трибунала, које се односи на особе које нису доступне суду.

У поднеску Караџића се наводи да је претресно вијеће утврдило да генерал Крстић није доступан због ПТСП-а и да су судије у другим предметима, на захтјев тужилаштва, већ доносиле одлуке да свједоци са тим поремећајем нису били доступни суду.

- Исказ који је Крстић дао је поуздан, јер је дат под заклетвом, у складу са процедуром и уз могућност унакрсног испитивања - образложио је Караџић.

Он је истакао да Крстићево свједочење садржи информације које су важне и имају доказну вриједност за одбрану.

- Генерал Крстић је свједочио да није знао за погубљења заробљеника из Сребренице. То је важно ради побијања тврдње да је Караџић са Крстићем планирао убиства и да га је генерал о томе информисао - наводи се у поднеску.

Генерал Крстић је у априлу 2004. правоснажно осуђен на 35 година затвора због злочина у Сребреници у јулу 1995. године.

На одслужење казне упућен је у Велику Британију, али је одатле враћен у Притворску јединицу УН у Шевенингену, након што су га напали муслимански затвореници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.