Молба патријарха пред епископима

БЕОГРAД - Редовно јесење засједање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве (СПЦ) почело је јуче у Београду, али епископи до касно синоћ ниису усвојили дневни ред јер се нису усагласили око тога да ли је молба српског партијарха Павла за повлачење из службе вјеродостојна, јавио је РТС.

Сава Јовић, генерални секретар Српске православне цркве, рекао је да ће по усвајању дневног реда бити познато да ли ће се патријархова молба усвојити.

Након објављивања информација о молби за повлачењем патријарха Павла, у јавности, али и међу црквеним званичницима, завладала је атмосфера пуна неизвјесности.

Уколико се одлучи да сабор буде изборни, Српска православна црква би у наредна три мјесеца добила новог поглавара.

Међу новинарима испред Патријаршије међутим јуче послије подне чуле су се калкулације да би тај избор могао бити одложен до другог Сабора у мају наредне године. У међувремену би опет био именован први човјек Синода, који ће пуним капацитетом водити Цркву.

Викарни епископ хвостански Aтанасије Ракита изјавио је да Сабор СПЦ нема унапријед ријешена питања. Он је додао да не жели да се изјасни о судбини патријархове молбе да се повуче са трона СПЦ јер је ученик патријарха Павла.

Јесење засједање Светог архијерејског сабора Српске православне цркве почело је литургијом у Саборној цркви и молитвом Призива светог духа у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог, у којој су учествовали сви епархијски архијереји из земље и расијања.

Послије молитве, чланови Сабора приступили су усвајању дневног реда и доношењу одлуке да ли ће на засједању бирати новог, 45. по реду, поглавара СПЦ.

Свети архијерејски синод СПЦ саопштио је 24. октобра да је Његова светост патријарх српски Павле, који се од 13. новембра прошле године налази на лијечењу на Војномедицинској академији, поднио молбу којом, због здравствених разлога и немоћи, од Сабора тражи да му се на јесењем засједању одобри повлачење из активне службе.

Уколико већина епископа на данашњем засједању одлучи да Сабор буде изборни, то ће бити други пут у историји да СПЦ добије новог поглавара који је биран за живота претходног, што је већ био случај са патријархом Павлом, који је 1990. године на том мјесту замијенио патријарха Германа.

Право да буду бирани имају све владике са више од пет година епископског стажа. Један од начина избора који се најчешће спомиње јесте случајно извлачење имена једног од тројице кандидата који добију највише гласова епископа.

Међутим Сабор, као највише законодавно тијело СПЦ, може да промијени такав начин избора, као што га је увео приликом избора патријарха Павла.

Уставна процедура

Устав СПЦ прописује да патријарха бира такозвани Изборни сабор, у коме су, поред свих владика, још и декан Богословског факултета, ректори свих богословија, чланови патријаршијског управног одбора и игумани већих манастира.

По Уставу СПЦ, патријарх се бира апсолутном већином гласова.

Сабор је, међутим, овај вијековни начин избора патријарха промијенио и приликом избора насљедника патријарха Германа увео је жријеб, а такође и смањио број чланова Сабора, утврдивши да само епископи могу бирати будућег патријарха.

Кандидати

Према досадашњим калкулацијама, најозбиљнији кандидати за патријарха су митрополит црногорско-приморски Aмфилохије, владика нишки Иринеј, епископ жички Хризостом, епископ захумско-херцеговачки Григорије и епископ браничевски Игњатије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.