Мој град: Само нек се пјева

В. БУГAРИН

ЕВО нас на почетку још једне године у коју смо традиционално ушли уз обиље ића и пића, громогласну музику свих жанрова, те неизбјежни ватромет и пиротехничка средства која су праштала на све стране. Новогодишње честитке, које смо тачно у поноћ размијенили са својим најдражим, саткане су од најискренијих жеља за добрим здрављем, срећом, успјехом и много више пара него у претходној години. По ко зна који пут оживјела је нада да ће ново љето унијети више радости у нашу поприлично учмалу и помало депресивну свакодневицу из које је, како нам се понекад чини, тешко изаћи. Новогодишња ноћ је за многе ипак само илузија која кратко траје. Сјај и бљештавило којим смо неколико дана обасјани убрзо изблиједе и падну у заборав. На њу нас понајвише подсјете празни новчаници јер се свако, па и ово задовољство, дебело плаћа. Истина је да мањи дио наших суграђана неће размишљати да ли ће током најдужег мјесеца у години имати шта да једу. Ко не живи од радничке плате, не посјећује бирое за запошљавање, не чека да му газда код којег ради, прије отказа, уплати који динар, могао је себи приуштити дочек Нове године у ексклузивним хотелима и ресторанима којих нарочито има на олимпијској Јахорини. За обичне смртнике добри су и тргови па, ко воли нек изволи. Цупкање на снијегу под кишобранима и у Источном Сарајеву било је бесплатно, а додатно загријавање уз кувано вино које се служило у пластичним чашама, плаћало се 1,5 марку. Јела са роштиља употпунила су угоститељску понуду, па се за ситан новац у нову годину могло ући пуног стомака. Ипак, највише наших суграђана испратило је стару годину у кућној атмосфери, уз кулинарске чаролије вриједних домаћица и телевизијски програм који је на свим каналима био готово идентичан. Весела лица добро нам знаних естрадних умјетника, који нас својим пјесмама годинама покушавају увести у неку распјеванију и љепшу сутрашњицу, ни овога пута нису изостала. A и зашто би када је свима добро. Пјевачи су своју популарност и на овај начин добро уновчили, а широке народне масе уживале што у пјесми, што у визуелном изгледу разголићених силиконских умјетница. Ма, нек се пјева јер, ко пјева зло не мисли. Најлуђа ноћ је иза нас. Иако је за већину данас први радни дан у овој години, такав утисак се бар у нашем граду не може стећи. И они који су дошли на посао, препричавају своје новогодишње доживљаје и чекају да прођу и ова два радна дана јер слиједи наставак славља. Пред нама је Божић, наш највећи празник, који сви са нестрпљењем очекујемо и којем се неизмјерно радујемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.