Могу ли земље Балкана рачунати на гас из Трансанадолијског гасовода?

Београд - У турском граду Ескишехиру сутра ће бити свечано отворен “Трансанадолијски гасовод” за природни гас (ТАНАП), а свечаности ће, на позив турског предсједника Реџепа Тајипа Ердоана, присуствовати предсједник Србије Александар Вучић.

ТАНАП-ом ће из Азербејџана кроз Грузију и Турску бити транспортован гас до Италије и Европе, а експерти у Србији се надају да би и Србија у будућности могла имати користи од овог гасовода и прикључити се на један његов дио.

Гасовод ТАНАП, вриједан 10 милијарди долара и дужине 1.850 километара, повезује Каспијски басен са југоисточном Европом, а ријеч је о пројекту који треба да транспортује гас од азербејџанског налазишта Шах Дениз 2 на Каспијском мору кроз Турску до Европе.

Србија се, према оцјени предсједника Удружења за гас Србије Војислава Вулетића, налази у врло незгодној ситуацији јер, снабдијева се гасом из сјеверних земља, односно из Русије преко Украјине и Мађарске, а 2019. године истиче уговор о транзиту гаса између руског Гаспрома и Украјинске стране.

То би, сматра, могло да угрози снабдијевање овим енергентом и наше земље, уколико се у међувремену не пронађу алтернатвни извори снабдјевања.

Вулетић каже да Европска унија мора да “пресјече Гордијев гасни чвор” и одлучи најзад како и одакле ће се снабдијевати гасом као и на који начин Србија може да буде укључена у цијели процес.

“Следеће године, када истиче уговор о транзиту гаса између Гаспрома и украјинске стране, може да се деси да се потпуно прекине испорука гаса за нашу страну. Овакав начин, да се можда из ТАНАП-а добије нека количина гаса за Србију, врло је оптимистична процена”, оцјењује Вулетић.

Међутим, питање је како то све извести, каже он, јер је ЕУ у своје законодавство унијела одредбу која говори да онај ко је власник гаса не може да буде и власник гасовода.

“Руси су са Турским током дошли до границе са ЕУ, ТАНАП је до границе са ЕУ, према томе ЕУ треба да реши проблем изградње гасовода. А како ће он да иде, да ли преко Бугарске, Србије, до Мађарске и Аустрије или ће ићи преко Грчке, Македоније, Србије, Мађарске и до Аустрије, питање је које ЕУ треба да реши са земљама које очекују гас”, наводи Вулетић.

Корисно је да постоји интерконекција са могућношћу снабдјевање Србије из више праваца, каже Вулетић и наводи да би сутрашње отварање гасовода у Турској, “можда могао да буде један од начина који би помогао Србији да добије довољне количине гаса у тренутку када престане да се допрема гас из Украјине”.

“А да би се то десило, треба да постоји сагласност ЕУ да тај гас може да се транспортује преко наше територије и да можемо да га користимо”, каже он.

Свакако да ТАНАП треба посматрати у свјетлу укупног проблема рјешавања гасне ситуације у јужној Европи, односно на Балкану, сагласан је и савјетник у Удружењу за енергетику Привредне коморе Србије (ПКС) Љубинко Савић.

Земље јужне Европе, прије свега Балкана, треба да рачунају на природни гас из тог гасовода у контексту решавања укупне гасне ситуације и турског тока и ТАНАП-а.

“Србија има одређена надања у рејшавању своје гасне ситауције и обезбјеђивања потребних количина гаса за све потрошаче у Србији, а тиме и њене енергетске стабиности у дужем периоду”, каже Савић.

С друге стране стручњак за међудржавне енергетске односе Срећко укић каже да није реално очекивати да се у некој догледној будућности Србја веже за гасовод ТАНАП.

укић објашњава да је тренутно ријеч о пустању само шест милијарди кубних метара гаса од укупно 16 али за потребе Турске, и да на крају треба да се достигне цифра од 31 милијарду кубних метара гаса.

Србија, наводи, није дио изградње овог гасовода тако да “није реално очекивати да се у некој догледној будућности Србја веже за тај гасовод... могуће у некој трећој фази”, објашњава укић и наводи да се у савјету за реализацију тог гасовода налазе наводи све наше суседне земље - Бугарска, Грчка, Турска, Албанија, Македонија, Италија, БиХ и Хрватска.

“ТАНАП се наставља на Трансјадрански гасовод, који иде преко Грчке, Албаније, један крак испод мора у Италију, а други крак ће касније, у другој и трећој фази, ићи из Албаније у Црну Гору и вјероватно на Косово као и у БиХ и Хрватску, па је у перпскетиви могуће разговарати и о прикључењу Србије на тај гасовод”, каже укић.

Говорећи о пројекту Турски ток, ствари око ове гасне конекције нису ушле ни у фазу разматрања, а одлуке о овом пројекту, каже, зависе од Брисела и САД.

“То је прича око које треба јако пуно разговора и убеђивања, макар убедити ЕУ да буде за то да тај гасовод дође до Бугарске, али то ће бити нека друга прича и други гасовод, то неће бити Јужни ток, ако га уопште буде било”, каже укић.

Према процјени Међународне гасне уније, до 2030. године, Европа ће трошити 700 милијарди кубних метара гаса, а те количине има само Русија и Иран (који има највеће назазиште гаса на свијету код Катара).

Због огромне потребе Европом за гасом, стручњаци не одбацују могућност да се обнови прича о Јужном току, јер Европа у тренутно троши 500 милијарди кубних метара гаса годишње, а једино, за сада сигурно снабдевање је и даље из Русије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.