Младен Бошковић, замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента ФБиХ: Бошњаке увијек лако уједини жеља за доминацијом

Жељка Домазет
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Младен Бошковић, замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента ФБиХ: Бошњаке увијек лако уједини жеља за доминацијом

Бошњаци користе сваки моменат, чему смо свједоци годинама, да наставе праксу да Хрватима бирају представнике, почевши од највишег нивоа као што су предсједник и премијер ФБиХ.

Са тим се не можемо сагласити и стога смо напустили сједницу, каже замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламента ФБиХ Младен Бошковић.

ГЛАС: Зашто су хрватски посланици одбили да присуствују тематској сједници Парламента ФБиХ на којој су били и представници ЕУ Тања Фајон и Ларс-Гунар Вигемарк?

БОШКОВИЋ: Клуб ХДЗ-ХНС у Представничком дому Парламента ФБиХ није присуствовао сједници не зато што Хрвати нису опредијељени за ЕУ и НАТО, већ зато што и на овај начин желимо послати поруку. То је наш одговор на прегласавање које се десило на посљедњој сједници Представничког дома када је без иједног гласа Хрвата донесен Закон о изборним јединицама и све оно што из тога слиједи. Ово није наша порука против ЕУ, него против прегласавања Хрвата.

ГЛАС: Да ли је питање изборних јединица у ФБиХ требало рјешавати на нивоу БиХ или ФБиХ?

БОШКОВИЋ: Уставни суд БиХ је на основу апелације Боже Љубића донио пресуду у којој је Парламент БиХ имао задатак да у року од шест мјесеци усклади два члана Изборног закона БиХ са том пресудом. Како то није учињено у датом року, дошло је до брисања тих чланова. Све до посљедње сједнице Парламента ФБиХ разговори су вођени на нивоу БиХ, али није било договора. Бошњаци су користећи већину својих руку у Представничком дому Парламента ФБиХ усвојили тај закон иако уопште није из надлежности овог парламента. Још опасније је што је у том закону предложено враћање на стање прије пресуде Уставног суда БиХ. Дакле, то је усвојено на нелегалном мјесту и на нелегалан начин, супротан пресуди Уставног суда. У тој ситуацији Бошњаци су се ујединили јер се увијек лако уједине када треба гласати против Хрвата, хрватског националног интереса и минимума онога што траже Хрвати у БиХ, а то је легитимно представљање. Овим желе да избришу могућност да Хрвати бирају легитимне представнике, о чему су се прије неколико година договориле све странке на највишем нивоу у Бриселу. Бошњаци користе сваки моменат, чему смо свједоци годинама, да наставе праксу да Хрватима бирају представнике, почевши од највишег нивоа као што су предсједник и премијер ФБиХ. Са тим се не можемо сагласити и стога смо напустили сједницу Парламента.

ГЛАС: Бошњачке странке вас оптужују за блокаде и антидејтонско дјеловање јер се чују најаве да предсједник ФБиХ Маринко Чавара неће потписати Закон о изборним јединицама?

БОШКОВИЋ: Не бих ишао тако далеко. То је ходограм који су Бошњаци направили можда и уз помоћ представника међународне заједнице. Видјећемо каква ће судбина тог закона бити у Дому народа Парламента ФБиХ па тек након тога ћемо разговарати какав ће корак бити даље.

ГЛАС: Гдје БиХ води оваква бошњачка политика, која је идентична и према Хрватима и према Србима?

БОШКОВИЋ: Док год трају преговори, па макар све завршило и овако грубим прегласавањем, не треба се плашити за будућност БиХ. У овој земљи три једнакоправна народа морају живјети са једнаким правима, а не водити је у правцу који та права не гарантује. Уз све ово, имамо и других проблема које у овом тренутку не желимо да видимо како што су тешка економска и привредна ситуација и мигрантска криза. То БиХ може додатно дестабилизовати.

Страх од мигрантске кризе

ГЛАС: Да ли се БиХ на прави начин суочила са мигрантском кризом?

БОШКОВИЋ: Прије три године су се дешавале миграције, само су заобилазиле БиХ. Када је најављивано да ће се то десити и БиХ, то је негирано. Данас имамо огроман проблем и још није дошао до нивоа до кога би могао доћи. Чини се да БиХ није довољно свјесна шта мигрантска криза може донијети. Мигрантска криза је проблем несагледивих размјера и не може се до краја ни предвидјети у ком смјеру све може отићи. Добро би било да овдје буде само хуманитарни проблем, а да не постане безбједносни или политички. То зависи од наше спремности и наступа према том проблему, који ЕУ настоји удаљити од својих граница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.