Мјере ЕЦБ-а ће позитивно утицати на економију у БиХ

Бањалука - Европска централна банка (ЕЦБ) је на сједници одржаној 22. децембра прошле године донијела, према мишљењу већине релевантних економских аналитичара, "историјску одлуку", наводи се у анализи Канцеларије водећег економисте Централне банке (ЦБ) БиХ.

Наиме, свих 25 чланова Управног одбора ЕЦБ-а усагласило се да је увођење мјера тзв. квантитативног олакшавања - попуштања (QE) у монетарној политици ЕЦБ-а, а у циљу спречавања дефлаторних тенденција и оживљавања економске активности у еврозони, неопходан и валидан инструмент монетарне политике. С обзиром на то да претходно креирана политика радикалне штедње није дала очекиване резултате, ЕЦБ је одлучила да активира тзв. тешку артиљерију. Како се наводи у овој анализи, одлука о увођењу мјера квантитативног попуштања подразумијева да ће у систем, почевши од марта ове године па до септембра 2016. године, бити убризгавано мјесечно 60 милијарди евра, односно свеукупно 1,14 трилиона евра. Овај подухват, како је наведено у анализи, само је оријентационо ограничен на септембар 2016. године, а уколико до тога времена не покаже адекватне ефекте, постоји могућност његовог продужавања, пишу Независне новине.

Иначе, програм подразумијева креирање новчане масе и "убризгавање ликвидности" у економски систем кроз проширени програм откупа обвезница, како јавног, тако и приватног сектора. Куповина обвезница спроводиће се према капиталном учешћу појединих националних централних банака у ЕЦБ-у, док ће 20 одсто куповина бити централизовано уз подјелу ризика између ЕЦБ-а и националних централних банака.

Како се наводи, основни циљ програма је подстицај инвестирању и потрошњи. У супротном, без оживљавања инвестиција и тражње, еврозона готово сигурно улази у матицу дефлационог тока, на чијим се рубовима већ налази од децембра прошле године, који касније не би могла контролисати и уз несагледиве посљедице које би услиједиле по њену економску структуру и политичку стабилност.

"Један од индиректних циљева је достизање циљне стопе инфлације од око два одсто, као неупоредиво мањег зла од дефлације. Овим је еврозона прибјегла мјерама које већ дуже времена, од настанка кризе 2008. године, спроводе САД, Енглеска и Јапан", стоји у анализи. Међутим, питање је да ли ће овај програм бити тако успјешан како се, барем за сада, показао успјешним у САД, те Енглеској и само дјелимично у Јапану.

"Овај програм и јесте на неки начин копија модела који су користиле САД у свом настојању да покрену опоравак привредних активности. Исти они аналитичари који овај програм ЕЦБ-а сматрају неопходним, истовремено га сматрају и недовољним, те да сам за себе, без спровођења структурних реформи и прилагођавања и даљег дисциплинованог спровођења мјера штедње у јавној потрошњи, неће дати очекиване резултате", наведено је у овој анализи. Надаље, ефикасност спровођења овог програма биће суочена с процесом усаглашавања ЕЦБ-а и 19 националних централних банака еврозоне, што је процес који троши вријеме, а битна карактеристика управљања у кризним ситуацијама није децентрализација одлучивања и управљања, него напротив, висока централизација и ефикасност спровођења одлука. Извјесно је да у склопу овог програма ЕЦБ-а свака влада појединачно мора дати програм који ће бити адекватан захтјевима ЕЦБ-а, уз јасно дефинисане циљеве и очекиване резултате. Новац из овог програма неће моћи бити кориштен за санирање постојећих дефицита влада, већ искључиво за инвестиције.

"Дакле, новац из овог програма биће у основи стављен на располагање банкама, односно привреди која треба да ојача конкурентност европске економије, што је, без дилеме, кључни сегмент напријед споменутог неопходног структурног прилагођавања", истичу из Канцеларије водећег економисте ЦБ БиХ. У основи, логика функционисања ових мјера је да ЕЦБ креира новац куповином обвезница, а да тако креиран новац врши притисак на снижавање каматних стопа, док се компаније задужују и инвестирају под повољним условима, а појединци такође. Даље, интензивирањем инвестирања повећава се ниво запослености, креира се нова тражња, затим расту плате реалног сектора, потрошња, а расте и агрегатна тражња, те долази до реалног раста економске активности и БДП-а.

"Ово повећава профите компанија и мотивацију за даља улагања, уз додатно креирање радних мјеста и континуираног раста тражње, узрокује раст јавних прихода, а комбиновано са штедњом у јавном сектору смањује се притисак на отплату јавних дугова, те се снижава фискална пресија", наводи се у анализи и додаје да је резултат опоравак економије уз појаву економски прихватљиве, "здраве - контролисане" инфлације.

Према њиховим ријечима, кретања на валутарним тржиштима, која се ових дана већ називају и "ратом валутама", само су посљедица мјера које националне економије спроводе у настојању да оживе економски раст на својим подручијима. Познато је да се међувалутарни односи у основи формирају у односу на кретања нивоа понуде и потражње за одређеним валутама у комбинацији с реалним производним способностима и конкурентношћу одређених економија. Тако је, када су Федералне резерве у САД покренуле програм интензивног убризгавања новца у економски систем (програм QE1), долар у само мјесец дана ослабио према евру за 15 одсто.

Међутим, када су у другој половини 2014. Федералне резерве најавиле обустављање програма, долар је почео јачати, односно почео се опорављати. У Јапану се, након покретања истовјетног механизма 2010. године, десило исто, дошло је до наглог слабљења јена у односу на евро. "Слабљење евра у односу на долар почело је оног момента када је постало јасно да ЕЦБ неће моћи избјећи увођење мјера убризгавања новца у привреду еврозоне. Њихова ефективна имплементација највјероватније ће узроковати даље слабљење евра, поготово у односу на долар", стоји у овој анализи. Међутим, слабљење евра за економије еврозоне није лоша вијест, јер ће то европску робу учинити атрактивнијим за иностране увознике, Европу атрактивнијом као туристичку дестинацију, све у свему повољно ће утицати на тзв. креирање иностране тражње за европском робом и услугама.

Са друге стране, у анализи се наводи да ће конвертибилна марка (КМ), с обзиром на њену фиксираност за евро, подијелити његову судбину када је у питању њен однос према другим валутама.

"КМ ће свакако слабити према америчком долару и другим значајнијим валутама. Ово би за бх. економију, уз њено прилагођавање и брже реструктурирање, могло да има позитиван ефекат", истиче се у анализи и додаје да ће за иностране увознике ван еврозоне, бх. робу и услуге постати знатно атрактивније. Исто тако, планиране мјере ЕЦБ-а, које би требало да динамизирају економију ЕУ, такође ће позитивно утицати на бх. економију. Наиме, уз организованији приступ и осмишљене стратегије наступа на иностраним тржиштима, извоз, који је у условима постојећег макроекономског модела питање "опстанка" домаће економије, могао би добити додатни замах и значајно утицати на динамизирање домаће привредне структуре.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.