Мирослав Туђман: Изетбеговић од почетка градио политику на геноциду

Бањалука - Посланик у Сабору Хрватске Мирослав Туђман изјавио је вечерас да је политика ратног лидера муслимана у БиХ Алије Изетбеговића од почетка креирана тако да се пошаље порука да је над Бошњацима извршен геноцид.

Син некадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана рекао је да је Изетбеговић говорио да та прича траје од 1878. године, када је Османско царство било присиљено да напусти БиХ.

"Та теза је грађена на жртви, а ријеч геноцид се користи већ у извјештају /потоњег генерала такозване Армије БиХ/ Сефера Халиловића и Патриотске лиге у фебруару 1992. године, гдје он говори какав ће бити карактер рата. Он говори – геноцидан, јер је усмјерен против муслимана, односно муслиманског народа, или да је циљ затрти, односно уништити муслимански народ", истакао је Туђман за РТРС.

На констатацију да се геноцид након тога помиње писму Алије Изетбеговића у вези са Сребреницом, Туђман је нагласио да је муслимански ратни лидер тај документ послао свим државницима још у априлу 1993. године.

"Написао је да ће се догодити највећи геноцид од Другог свјетског рата, а посљедица тога је било да је Савјет безбједности УН донио одлуку о заштићеним зонама, међу којима је и Сребреница. Онда је Изетбеговић то искористио, сматрајући како ће УН да штити Сребреницу. Пребацио је 7.500 припадника Армије БиХ из Сребренице у средњу Босну, како би је очистио од Хрвата", напоменуо је Туђман, који је аутор књиге "Друга страна Рубикона - Политичка стратегија Алије Изетбеговића".

Овај бивши шеф хрватске Обавјештајне службе указује да бошњачки лидери данас проглашавају за исламофобију и антибошњачко дјеловање било каква неслагања са овом њиховом тезом, па чак и изјаве којим се указује на радикализам.

Туђман је навео да је Алија Изетбеговић одговоран због тога што није пристајао на предложене мировне планове.

"Историја не познаје поправне испите, али са данашњег аспекта, да се прихватио Кутиљеров план, који је предвиђао организацију по кантонима, и да је Изетбеговић пристао на то што је српско вођство тада сматрало добром основом за разговоре и уређење, карактер рата у БиХ би био сасвим другачији и вјероватно би број жртава и разарања био пуно мањи", истакао је Туђман.

На питање да ли је Алији Изетбеговићу, са аспекта свега што је радио током рата, било мјесто у Хашком трибуналу, Туђман је одговорио да су то нагађања, али да је у вези са муслиманским ратним лидером важно питање да ли је било његове командне одговорности.

Он истиче да су исламске земље током протеклог рата финансијски и слањем муџахедина, подржавале политику Алије Изетбеговића и такозвану Армију БиХ.

Туђман каже да се у књизи "Друга страна Рубикона - Политичка стратегија Алије Изетбеговића" муџахединима бави само као једним сегментом Изетбеговићеве политике.

"Ти муџахедини су дошли 1992. године, односно, према документима, у фебруару те године више од 100 њих већ је добило држављанство БиХ. То су чињенице које ће бити тешко оспорити", рекао је Туђман.

На констатацију да је хрватско вођство током рата знало за муџахедине и пропуштало их у БиХ, те да је код једног терористе који је извео бомбашки напад у Мостару пронађена лична карта, издата у Загребу, Туђман је навео да никада није рекао да то није знао.

"Приговарају ми да сам знао и да сам одговоран. Само да кажем да је Хрватска обавјештајна служба формирана у деветом мјесецу 1993. године, када су муџахедини већ ждебелож били укоријењени у БиХ. Они су, као хуманитарци, имали готово дипломатски статус, па их нисмо смјели дирати. Са сазнањем ко су и шта су, почели смо чишћење тих организација, тако да је тај долазак муџахедина 1993. редукован. Па не бисмо ми ваљда звали муџахедине који су послије чинили ратне злочине над Хрватима?", нагласио је Туђман.

Он је рекао да је чињеница да су Американци упозоравали Изетбеговића на муџахедине и тражили да они оду јер је напуштање страних војски БиХ био дио Дејтонског мировног споразума.

Туђман каже да је Изетбеговић америчкој страни говорио да се није морало одрицати људи који су дошли да се боре за БиХ.

"Американци су 2004. давали примједбе Изетбеговићу на такву политику. Рекли су отворено, да ако се нешто трагично догоди, више неће бити пријатељи. Чињеница је да је Изетбеговић четири седмице након терористичког напада на Свјетски трговински центар поднио оставку на мјесто предсједника СДА", каже Туђман.

Он је рекао да се актуелни лидер СДА Бакир Изетбеговић отворено супротставља измјенама изборног закона у БиХ, без обзира што је и Уставни суд закључио да тај приједлог предвиђа да Хрвати сами могу да бирају своје представнике.

Туђман је навео и да је свако помињање федерализације дочекано од Сарајева "на нож", иако је јавна телевизија на хрватском језику прва претпоставка равноправности једнога народа или једне групе у некој земљи.

"Према томе, не видим да ту постоји било какав помак ка демократизацији и успостављању једног равноправног односа", оцијенио је Туђман.

На питање како би изгледао живот Срба и Хрвата у унитарној БиХ, какву прижељкује политичко Сарајево, Туђман је одговорио да будућност БиХ, у великој мјери, зависи од бошњачких елита и како ће оне конципирати идентитет бошњачког народа.

"Ако ће тај идентитет више ићи ка вјерском, а не националном одређењу, онда ћемо имати далеко више проблема и сукоба", сматра Туђман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.