Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ: И штета и корист од новог режима трговине са ЕУ

Примјена адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ различито ће се одразити на разне гране производње. Постоје групације произвођача које ће рећи да је то за њих добро, али и оне које ће бити на удару. На БиХ, а посебно ентитетима, је да нађу начин како да помогну домаћим произвођачима, рекао је министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић.

* ГЛАС: Почетком фебруара стартује примјена адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) између БиХ и ЕУ. Какве посљедице очекујете и како коментаришете упозорења удружења пољопривредника да ће то бити нови удар на пољопривредну производњу и да ће она бити уништена?

ШАРОВИЋ: Примјена адаптираног ССП-а различито ће се одразити на разне гране производње и некима ће одговарати, а некима неће. Постоје групације произвођача које ће рећи да је то за њих добро, као што су извозници воћа и поврћа, који ће од 2. фебруара моћи да извозе у ЕУ без царина. Задовољни ће бити и произвођачи свјеже рибе, јер добијају повећану квоту за бесцарински извоз, која је за њих значајна. Требало би да буду задовољни и извозници шећера, јер су добили бесцаринску квоту за око 2.500 тона, те винари јер ће добити врло високу квоту од близу 20.000 хектолитара, што је значајна могућност за извоз. На удару конкуренције из ЕУ ће, међутим, бити месна и млијечна индустрија, а посебно њихови сектори који се односе на прерађевине. У првом реду удар ће осјетити мљекаре, јер су оне под неком врстом притиска. Ове године овдје ће се наћи 4,5 милиона тона млијека на које се неће плаћати царина и прелевман и на БиХ, а посебно ентитетима, је да нађу начин како да помогну домаћем мљекарском сектору да задржи исту производњу. Ипак, с обзиром на то да се повећава извоз у ЕУ, мислим да ће резултати у 2017. показати да је онолико колико је млијека увезено у БиХ из ЕУ толико и извезено. Фармери који се баве производњом говеђег и јунећег меса моћи ће да надомјесте штету извозом у Турску, јер имамо добар аранжман са том земљом и тамо је могуће пласирати сву нашу производњу.

* ГЛАС: Како коментаришете тврдње министра пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Стеве Мирјанића који је рекао да ће БиХ примјеном адаптираног ССП-а за три године претрпјети штету од 124 милиона КМ на основу губитка прихода од царина, од чега се на Српску односи најмање 40 милиона?

ШАРОВИЋ: Пошто званичници много више кукају, а мање предузимају мјере, рјешење за излаз из ове ситуације је већи пољопривредни буџет једног и другог ентитета. Онај ко мисли да може да подржи пољопривредни сектор са 60 милиона марака у великој је заблуди. Пољопривредни буџет у РС мора да буде увећан најмање за још толики износ. У те ствари упирем прстом све ово вријеме, а уз то постоји и нерасположење да се на било који начин обезбиједе додатна средства са нивоа БиХ, што је омогућавало увођење плавог дизела. Тада је одговор био да РС има свој плави дизел и да јој не треба ништа. Сада испада да и те како треба.

* ГЛАС: Шта је са најавама Њемачке током преговора о прихватању адаптираног ССП-а да би они могли помоћи у надокнади штете коју ће претрпјети домаћа производња?

ШАРОВИЋ: Њемачка нуди разне видове техничке помоћи за пољопривредни сектор у БиХ, а преговоре о техничкој помоћи воде делегације РС, ФБиХ и БиХ. Они су већ неколико пута били у Берлину и покушавају да конкретизују подршку Њемачке. Са њемачке стране смо већ неколико пута чули да они не желе да дају директно новац, већ само техничку помоћ различитим структурама пољопривреде.

* ГЛАС: На који начин је могуће уклонити блокаду измјена Закона о акцизама због које је доведена у питање исплата друге транше кредита Међународног монетарног фонда (ММФ)?

ШАРОВИЋ: У Савјету министара БиХ се ништа не дешава у вези са тим питањем. Ми смо два пута дали зелено свјетло да то питање буде ријешено. Лично сам, не условљавајући то на било који начин плавим дизелом, пустио да приједлог измјена и допуна Закона о акцизама прође кроз Савјет министара, али очигледно је да је све запело у Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ. Тако да је настала пат позиција и не знам како ће бити распетљана, али је очигледно да ММФ и друге финансијске институције неће дати новац без доношења ових измјена закона, што значи да нема ни инвестиција од Европске банке за обнову и развој.

* ГЛАС: Са предсједавајућим Савјета министара БиХ Денисом Звиздићем путујете у Београд на разговоре са премијером Србије Александром Вучићем. Шта очекујете од тог састанка?

ШАРОВИЋ: Очекујем да обје стране односе између двије земље усмјере у другом правцу и ослободе политичку сцену од запаљивих изјава од којих нико нема користи. Очекујем да релаксирамо атмосферу и учинимо је повољном за развој свеукупних и политичких и економских односа. Наш циљ је да овај састанак буде прекретница и да позитивне поруке буду доминантније од неких других. То је реално и то је интерес обје стране, јер смо међусобно међу најважнијим спољнотрговинским и уопште економским партнерима.

Оцјена рада

* ГЛАС: Како коментаришете иницијативу СДС-а чији сте функционер да ће бити анализиран рад министара у Савјету министара БиХ и информације да би министар безбједности Драган Мектић могао да буде замијењен?

ШАРОВИЋ: Чуо сам за иницијативу за анализу рада министара и немам ништа против тога. Став СДС-а је да у континуитету анализира рад не само министара него и директора. Апсолутно сматрам да је то добро и не видим потребу да се од тога прави драма. О најавама за смјене заиста не знам ништа. Оцјени је подложан и мој рад и то могу да раде странка, Савјет министара, парламентарна већина, јавност или ви новинари. Неко ме куди, неко хвали и све су то логичне ствари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.