Миодраг Стојановић, адвокат, о проблемима због “Инцковог закона”: Судије тврде да смо заштићени, али шта ћемо са тужиоцима

Поједина вијећа Суда БиХ у случајевима ратних злочина у предметима “Власеница”, “Котор Варош” и “Штрпци” заузела су став да адвокати могу радити у пуном капацитету те да у овим предметима није испуњен услов за евентуалну кривичну осуду адвоката због евентуалног “негирања геноцида или злочина против човјечности”.

Каже ово у интервју за “Глас Српске” адвокат Миодраг Стојановић, осврћући се на сву збрку коју је међу адвокатима изазвало наметање “Инцковог закона” о негирању геноцида у Сребреници и злочина против човјечности.

- Овом приликом нам је од стране ових судских вијећа саопштено да је члан 22. Закона о адвокатури нама довољна заштита. Међутим, већина адвоката није задовољна оваквим ставом из простог разлога што то не значи ништа. Шта уколико Тужилаштво БиХ процијени другачије и подигне оптужницу против неког од адвоката. Или шта ће се десити ако неко друго судско вијеће процијени другачије. То су дилеме које су и даље присутне и које нас оправдано муче. Због свега тога адвокати и даље траже изјашњење о овом питању - каже Стојановић.

ГЛАС: Које су највеће недоумице?

СТОЈАНОВИЋ: Измјене и допуне Кривичног закона БиХ, односно став 3. члана 145. у професионалној заједници адвоката, а који бране пред Судом БиХ, изазвале су низ недоумица. Да ли ћемо бранећи своје клијенте инкриминисати и себе, јер је и судница јавно мјесто. То се прије свега односи на оне предмете у којима би се могло десити да на неки начин дође до побијања квалификације геноцида или злочина против човјечности у општинама за које већ постоји пресуде Међународног кривичног суда у Хагу.

ГЛАС: Шта сте до сада предузели да би се све то разјаснило те омогућио нормалан рад адвоката?

СТОЈАНОВИЋ: Колеге адвокати, међу којима сам и ја, тај проблем су већ у више наврата износили, тражећи званично мишљење судских вијећа, али, прије свега и Тужилаштава БиХ. Тражили смо и став Адвокатске коморе Републике Српске. Очекујем да се они ускоро изјасне, а што би био један општеприхваћени став. Колико ми је познато Комора је већ предузела одређене кораке, обратили су се и Суду БиХ, тражећи њихово изјашњење. Поједини адвокати отишли су корак даље. Они су у предмету “Добој”, затражили од судског вијећа, као надлежног органа, да покрене иницијативу код Уставног суда БиХ да би била оцијењена уставност поменутог “Инцковог закона”. Сматрам да адвокати не могу починити кривично дјело по овом основу, али, као и већина мојих колега не желим да себе изложим било каквом непотребном проблему. Хоћу да ми неко каже да ли ја могу у пуном капацитету бранити оптуженог. Не желим везане руке.

ГЛАС: Да ли можда имате податке колико је након наметања овог “Инцковог закона”, поднесено кривичних пријава?

СТОЈАНОВИЋ: Поједини медији су раније објавили да их има тридесетак, али мени лично то није познато, нити ми се до сада неко обраћао да га браним по том основу. Мислим да још нико није ни уведен у процедуру, односно да је позван на изјашњење по подигнутој пријави.

Посљедњи контакт са Савчићем

ГЛАС: Када сте се посљедњи пут чули са својим брањеником генералом Миломиром Савчићем?

СТОЈАНОВИЋ: Било је то 9. августа. Тада ме звала судска полиција да ме обавијесте да су кренули да га ухапсе. Разговарали су с њим преко мог телефона. Рекли су да му дају времена да се поздрави са фамилијом, спакује. Он је то прихватио те замолио да не долазе прије 22 сата, да може то све обавити. У 22.40 добио сам информацију од његове супруге да је генерал Савчић отишао у Сарајево да се преда и од тада немам контакт с њим.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.