Министарство финансија РС: Одлука требињског суда у “случају Aлијагић” је апсурдна

Бањалука - Министарство финансија Републике Српске оцијенило је као апсурдну одлуку Основног суда у Требињу да одбије приговор Републичког правобранилаштва у предмету “Алијагић”, јер се у скоро свим поступцима у вези са ратном штетом примјењује Закон о унутрашњем дугу Републике Српске као лекс специјалис.

Из Министарства је саопштено да је Основни суд у Требињу наложио намирење у готовини иако је 2012. године Врховни суд Републике Српске у предмету тражиоца извршења Салиха Алијагића за дуг од 4,752 милиона КМ као надлежан одредио Окружни суд у Источном Сарајеву, који је утврдио да је Српска обавезна да наведени износ измири емисијом дугорочних обвезница са роком доспијећа од 14 година и исплатом у 10 једнаких рата од девете године прије крајњег рока доспијећа.

Министарство сматра да се ставом судије Основни суд у Требињу нарушава принцип измирења унутрашњег дуга, угрожава економска и фискална стабилност Републике Српске због неправилне примјене закона који је регулисао исплату ове врсте штете.

За суд је битно када је штета настала, а евидентно је да је то било 1993. године, па је рјешење о извршењу, да је судија правилно примијенио закон требало да гласи да ће се намирење извршити у складу са чланом 5. и 14а Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњем дугу Републике Српске, наводе у Министарству.

Овим одредбама је, између осталог, прописано “да се обавезе по основу ратне материјалне и нематеријалне штете, настале у периоду ратних дејстава од 20. маја 1992. до 19. јуна 1996. године, измирују у готовини и емисијом обвезница према општим критеријумима, а измирење цјелокупног евидентираног износа извршиће се у периоду најмање од 20 година”.

У Министарству подсјећају да судови у Бањалуци у извршном поступку редовно примјењују Закон о унутрашњем дугу, образлажући да је лекс специјалис, док је судија у предмету Алијагић написао да је “одговор извршеника паушалан с обзиром да ни један законски пропис не садржи клаузулу лекс специјалис, нити је та одредба суспендовала примјену Закона о извршном поступку”.

Све ово указује да судија Основоног суда у Требињу није ни прочитао законске одредбе, јер у члану 1. став 7 Закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњем дугу децидно стоји да се у случају да овај закон садржи другачија рјешења у односу на друге у погледу измирења обавеза по основу унутрашњег дуга, примјењују одредбе овог закона као лекс специјалиса у поступку измирења унутрашњег дуга.


Међутим судија Основоног суда у Требињу каже да то нигдје није прописано, наводи се у саопштењу.

Основни суд у Требињу одбио је приговор Правобранилаштва РС, сједиште у предмету тражиоца извршења Салиха и Муамера Алијагића из Дубровника против извршеника Општине Требиње и Републике Српске, чиме би се браћи Алијагић требало у готовини измирити око 700.000 КМ, на име главног дуга и камата за штетни догађај који се десио 1993.године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.