Министарство финансија: Ниво јавног дуга Српске међу најнижим у региону

БАЊАЛУКА - Ниво јавног дуга Републике Српске закључно са 31. јулом износио је 5.272,92 милиона КМ, односно 44,71 одсто БДП-а што је у законским оквирима општих фискалних правила о јавном дугу, речено је Срни у Министарству финансија Српске.

У вези са појединим неистинитим наводима о стању јавног дуга Републике Српске који се појављују у медијима претходних дана, а који могу изазвати забринутост грађана, посебно у околностима актуелне пандемије вируса корона, из Министарства финансија подсјећају да су се у 2020. години земље широм свијета, па и оне најразвијеније, додатно задуживале како би помогле опоравак својих привреда од посљедица пандемије.

"Иако је буџетом Републике Српске за 2020. годину планиран суфицит од 20,1 милион КМ, због пандемије је дошло до додатног задужења, те буџетског дефицита од 333,4 милиона КМ. Прошле године остварено је задужење у износу од 945,04 милиона КМ, а отплаћено је 486,24 милиона КМ дуга", нагласили су из Министарства финансија.

Истакли су да се наведена задужења односе, како на потребе буџета, тако и на пројекте који се финансирају од различитих међународних финансијских институција.

"Такође, важно је подсјетити на чињеницу да је у периоду 2017-2020. године, односно у периоду прије пандемије свјетских размјера изазване вирусом корона, јавни дуг Републике Српске имао тенденцију константног пада, када је износио 38,32 одсто, 37,91, 37,54 и 42,46 одсто у 2017, 2018, 2019. и 2020. години, респективно", речено је у Министарству финансија.

У прилог поменутом кретању јавног дуга у периоду 2017-2020. године говоре и подаци да је Република Српска у истом периоду константно више отплаћивала дуга него што се задуживала.

У 2017. години отплаћено је 861,72 милиона КМ, а задужење је било 675,84 милиона КМ, у 2018. години отплата је износила 844,26 милиона, док је задужење било 768,10 милиона КМ, у 2019. задужење је износило 659,27 милиона КМ док је отплата била 640,77 милиона КМ.

"Није на одмет подсјетити јавност и поједине опозиционе политичаре, као ауторе поменутих неистинитих навода, на ниво јавног дуга Републике Српске у 2005. години када је износио 58,71 одсто, у тој години оствареног, БДП-а. То су, чини се, поменута господа очигледно заборавила", поручили су из Министарства финансија.

Такође, поредећи јавни дуг Републике Српске на крају 2020. године са стањем јавног дуга земаља региона, евидентно је да ниво јавног дуга Републике Српске међу најнижима.

На крају 2020. године, ниво јавног дуга у Србији је износио 54,7 одсто, Сјеверној Македонији 59,6, Црној Гори 105,15 одсто и Хрватској 59,1 одсто БДП-а.

"Чак и када би се ниво јавног дуга Републике Српске поредио са критеријумима дефинисаним Мастрихтским споразумом, јасно је да по основу регистрованог јавног дуга Република Српска спада у ред умјерено задужених земаља. Важно је истаћи и чињеницу да би рефинансирање јавног дуга било потпуно економски нерационално уколико се има у виду да је просјечна цијена дугорочног јавног дуга Републике Српске у 2021. години износила 2,2 одсто", речено је Срни у Министарству финансија.

С циљу објективног и истинитог информисања грађана и шире јавности, те осуђујући тендециозне и неосноване изјаве којима се покушавају добити политички поени, Министарство финансија оштро демантује наводе да Република Српска не троши јавне приходе на јаван и транспаретан начин, наглашавајући да су сви буџетски расходи исказани у буџету Републике Српске, односно, да ниједна КМ не би могла бити потрошена уколико претходно није планирана у буџету, што је и дефинисано Законом о буџетском систему Републике Српске.

"Без обзира на то што поједини чланови опозиције покушавају економско стање у Републици Српској преставити као лоше, истина је да ће јавне инвестиције реалног сектора у Републици Српској износити више од 500 милиона КМ у овој години, што ће уз остале покретаче БДП-а, као што су: остала потрошња, спољнотрговинска размјена, индустријска производња..., сасвим сигурно довести до убрзаног раста и развоја цјелокупне привреде Републике Српске у наредном периоду", наглашавају у Министарству финансија.

У вези са тим, анализирајући макроекономске податке, уочава се да је просјечни годишњи индекс потрошачких цијена за седам мјесеци ове године износио 0,1 одсто, односно да је регистрована стопа инфлације у овом периоду износила 0,1 одсто.

Стављајући регистровану стопу инфлације у контекст посљедњих, неријетко датих изјава, да је до рекордног пораста јавних прихода, а прије свега раста директних и индиректних пореза дошло због раста цијена на мало, рекли су у МИнистарству финансија, сваки додатни коментар је сувишан.

Пореска управа Републике Српске је за осам мјесеци ове године прикупила укупно 1.818 милиона КМ, што је за чак 214,7 милиона КМ или 13 одсто више него у истом периоду претходне године, уз напомену да је остварен раст наплате у апсолутно свим сегментима јавних прихода из надлежности Пореске управе Републике Српске.

Са друге стране, готово исте резулате је остварила и Управа за индиректно опорезивање БиХ, која је за осам мјесеци ове године прикупила укупно 5.363 милиона КМ, што је за 660 милиона КМ или 14,04 одсто више у односу на исти период прошле године.

Такође, нагласили су у Министарству финансија, у протеклих седам мјесеци регистрован је извоз робе у вриједности од 2.416,3 милиона КМ,што је за 27,7 одсто више у односу на исти период 2020. године.

Увоз робе је износио 3.010,5 милиона КМ, што је за 19,1 одсто више у односу на исти период прошле године.

На овај начин остварена је рекордна покривеност увоза извозом у мјесецу јулу у висини од 80,3 одсто.

У прва два квартала ове године БДП је већи за 10 одсто у односу на прошлу годину. Добри макроекономски показатељи довели су и до рекордног броја запослености и нивоа просјечне плате, која је у јулу у Српској износила 1.019 КМ.

Сви поменути подаци јасно показују да је привреда Република Српске стабилна и да ће се у наредном периоду остварити економски раст и развој цјелокупног друштва, истакли су у Министарству финансија. 
 
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.