Милован Милутиновић, доктор политичких наука и декан Факултета за политичке науке Независног универзитета Бањалука: РС потребно више јединства да спријечи њену демонтажу

Користећи научну апаратуру и ставове угледних свјетских теоретичара може се закључити да је у БиХ вођен грађански рат као међунационални и међувјерски сукоб са снажним утицајем међународног фактора.

 Оружани сукоб карактерисала је снажна међународна антисрпска пропаганда заснована на агресији и злочинима које су наводно над Бошњацима и Хрватима починили Срби. Стимгатизација Срба као злочинаца и агресора користи се и 20 година након рата, првенствено од бошњачке и хрватске стране. Тиме одржавају тензију и отежавају нормализацију стања у БиХ, каже доктор политичких наука и декан Факултета за политичке науке Независног универзитета Бањалука Милован Милутиновић.

* ГЛАС: На који начин се данас води та пропаганда за коју тврдите да није престала?

МИЛУТИНОВИЋ: Данас се отварају стране архиве, а због нечисте савјести међународни коаутори рата признају манипулације којима су Срби сатанизовани. Медијски рат као нова парадигма одвија се несмањеном жестином. Промијенили су се само ровови, а медијско-пропагандне поруке су у вокабулару рата. Дејтонска РС назива се геноцидном творевином коју треба укинути. Матрицу да су једино Срби одговорни за ратна страдања користе сви политички субјекти у ФБиХ, градећи на тој основи позицију, културу, организујући образовни систем и усмјеравајући медије супротно одредници Дејтонског споразума, гдје се каже: "То је посљедица трагичног сукоба у региону."

* ГЛАС: Да ли су дио пропаганде и тврдње о етничком чишћењу несрпског народа из РС?

МИЛУТИНОВИЋ: Пропагандна акција у Приједору и другим дијеловима БиХ са бијелим тракама планска је манипулација међународним јавним мњењем као показатељ етничког чишћења у РС, што је апсурдно јер се такво нешто није десило у Приједору. С друге стране, нико не поставља питање шта је са спроведеним етничким чишћењем Срба у ФБиХ, гдје их према попису има 2,5 одсто, односно шта је са 150.000 Срба који су вијековима живјели у Сарајеву. Није ли то показатељ ко је уистину вршио етничко чишћење у БиХ. Уз то, реално је запитати како је могуће да поред огромних, како су то бошњачке власти изјављивале, људских губитака током рата, за кратко вријеме број бошњачког становништва надмаши 50 одсто популације БиХ. Инсталација која је недавно постављена у Сарајеву и којом је РС представљена геноцидном творевином на врло груб и нецивилизацијски начин иницира мржњу и нетолеранцију према конститутивном народу и дејтонски дефинисаном ентитету.

* ГЛАС: Како коментаришете изостанак било какве реакције у Сарајеву на инсталацију?

МИЛУТИНОВИЋ: Заиста чуди да на то нико није реаговао, али то је и показатељ да иза тога стоји бошњачка елита. Из које је то кухиње показује и став СДА да ће у случају одржавања референдума у РС 25. септембра организовати референдум у БиХ за укидање Српске, вјероватно сличан оном о независности 1. марта 1992. године којим је покренут ратни колоплет. Присјетимо се да је Алија Изетбеговић одузео Србима право на конститутивност у БиХ 15. октобра 1991. године на нелегалној Скупштини. Он је касније изјавио да ће за БиХ жртвовати мир, што је народе у БиХ увело у рат. Данас је његов син Бакир Изетбеговић апелацијом пред Уставним судом БиХ успио уз лобирање код страних судија донијети одлуке о укидању 9. јануара - Дана РС и додатно понизити српски народ, односно забранити обиљежавање историјског датума када је српски народ одлучио да гради Српску Републику БиХ. Очито, понашање Изетбеговића млађег је жал за неоствареним ратним циљевима СДА и његовог оца. Уз подршку међународних кругова српска страна се позива на спровођење одлуке Уставног суда, заборављајући да је то ново конфронтирање, баш као што се десило 1992. године када је Алија Изетбеговић одбацио Кутиљеров план, што је подстакло оружане сукобе.

* ГЛАС: Има ли РС право на референдум и може ли сачувати 9. јануар као Дан РС, с обзиром на велики притисак којем је изложена?

МИЛУТИНОВИЋ: То је историјски датум и он никаквом одлуком, па ни Уставног суда БиХ са странцима, не може бити укинут. Подносиоцу апелације Бакиру Изетбеговићу није био интерес утврђивање незаконитости овог чина, већ првенствено иницирање нових сукобљавања у БиХ, као што је било 1992. године, када су их подржали неки међународни кругови. С друге стране, захваљујући подршци страних кругова сви они који теже чувању РС проглашавају се антидејтонским личностима иако се српска страна залаже за живот у БиХ на основама равноправности, уз поштовање Дејтонског споразума и конститутивности народа. Бошњачкој страни не одговара дејтонска композиција БиХ јер се она залаже за унитарну БиХ, па изјаве из РС дочекује на нож и подстиче наставак антисрпске пропаганде. Српски народ у БиХ је конститутиван и има право самостално доносити одлуке и политички дјеловати. Међународно право му даје могућност изјашњавања о властитим политичким акцијама. Референдум је нужна потреба и треба га спровести, без обзира на спорења неких међународних кругова. Српском руководству потребно је мишљење народа о 9. јануару - Дану РС, а то није антидејтонско дјеловање јер не задире у уставну структуру БиХ. Нико на Западу не поставља питање оправданости и права одржавања референдума у Шкотској, Великој Британији и ко зна гдје, само Србе за то негативно етикетирају. Власти у РС, уз једногласно испољену подршку опозиционих лидера, требају без двојбе и притисака спровести референдум и доћи до воље народа. То је абецеда демократије која се на Западу поштује и њу треба уважавати јер градимо демократске институције и савремено друштво.

* ГЛАС: Вратимо се још на тренутак на ратне злочине. Како гледате на очигледне манипулације Сребреницом?

МИЛУТИНОВИЋ: Прије свега, премијер Драган Микеревић и предсједник РС Драган Чавић нису смјели прихватити извјештај о Сребреници, без обзира на притисак високог представника Педија Ешдауна. Тај извјештај био је кључни аргуменат Међународном суду правде у Хагу за доношење пресуде на основу тужбе БиХ против СР Југославије којом је пресуђен геноцид у Сребреници. Тада су челни људи РС говорили да се прихватањем извјештаја о Сребреници ништа значајно неће догодити. Сада се види колики су политички слијепци били и какву су штету нанијели српском народу. Схватајући значај прикупљања нових података и преиспитивања догађаја око Сребренице, предсједник РС Милорад Додик затражио је формирање независне међународне комисије која би без притисака истражила све чињенице и утврдила стварне догађаје и посљедице, што би допринијело скидању анатеме геноцидних оптужби против Срба. Евидентно је да су догађаји попут Маркала, Тузланске капије, Сребренице и друге кампање производ тероризма над сународницима од стране тадашњег муслиманског руководства у Сарајеву и да су искоришћени за оптужбе и сатанизацију српског народа. Формирање независне међународне комисије је важно и зато што је и Хашки трибунал у новим пресудама број страдалих у Сребреници смањио на нешто више од 4.000 Бошњака, што је преполовљена цифра у односу на ранију којом је манипулисано. Додик је, хтјели то признати или не, једини српски политичар који је смогао снаге да јавности и међународним круговима каже да се Сребреницом и сребреничким жртвама непрекидно манипулише.

* ГЛАС: Може ли РС одољети притисцима с обзиром на све што сте рекли и на који начин им се може супротставити?

МИЛУТИНОВИЋ: Власти РС и српски представници у институцијама БиХ морају имати много више слуха и одговорности за обављање јавних функција и дужности које им је народ повјерио. Институције РС, а посебно Народна скупштина, морају бити уважаване јер су у њене темеље уграђени животи најбољих синова. Стога је потребан напор свих институција РС и српских представника у институцијама БиХ за промјену односа према политичкој збиљи и свим облицима угрожавања РС. Морамо се уздати у своје снаге и могућности, јер у овом тешком времену мало је оних који ће нам искрено помоћи у бржем друштвеном развоју, ако то не будемо сами истински чинили. На све отвореније заговарање разних мјера усмјерених ка демонтажи РС треба енергично одговорити већ на заказаном референдуму 25. септембра. Уз то, нужно је из дефанзиве прећи у офанзиву и не користити снагу на свакодневне демантије бошњачких лидера већ градити путеве властитог потврђивања и јачања. У супротном, уколико се препустимо Изетбеговићу и његовој свити, он ће, као и његов ментор и пријатељ Ердоган, иницирати протесте у БиХ усмјерене на промјену ситуације у властиту корист.

* ГЛАС: Да ли РС има адекватну заштиту у институцијама БиХ и како оцјењујете рад њених представника у Сарајеву?

МИЛУТИНОВИЋ: Посљедњих година представници РС у институцијама БиХ понашали су се одговорно, у складу са утврђеним ставовима. Зашто је одбачена таква пракса зна Савез за промјене. На сцени је дерогирање институција РС и стварање од ње празне љуштуре којом ће се лако манипулисати, надајући се брзом рушењу Додика и Владе РС који су сметња унитаризацији. Акција бошњачке, али и додворничке политике ХДЗ-а, посебно је испољена код пописа становништва дозвољавањем уписа око 200.000 нерезидентних становника у стално становништво супротно међународним нормама. Све је то дио планске пропагандне операције усмјерене ка грађанској држави и пројекту један грађанин један глас, којом би се морао мијењати устав и исламизирати БиХ. Није чудо да су се институције РС супротставиле механизму координацију донесеном без њиховог знања, који је класична подвала Савјета министара БиХ. Чуди да представници РС у заједничким институцијама из Савеза за промјене не знају ко у име Српске треба договарати правце европских интеграција и кога треба консултовати о питањима из надлежности ентитета. То је понижење Владе РС и њено свођење на ниво општина и кантона. И блокада аранжмана са ММФ-ом у режији СДА, чији кадар није потписао писмо намјере, дио је очекивања да ће блокирањем новца угрозити функционисање РС, како би она поклекла и попустила уцјенама и унитаризацији. Многи заборављају да је РС уставноправни ентитет БиХ и да има изворне надлежности које се морају уважавати уколико се жели градити будућност. Доношење одлука на нивоу БиХ мора бити израз воље ентитета и конститутивних народа. Треба нам компромис о свим важним питањима.

Бошњаци господаре правосуђем

* ГЛАС: Колику опасност за РС представља пуна контрола над правосудним институцијама на нивоу БиХ?

МИЛУТИНОВИЋ: Евидентно је да се структурални дијалог о реформи правосуђа БиХ годинама свјесно отеже и нема изгледа да ће, у контексту оваквих односа у БиХ, протектората и снажног утицаја страних амбасадора, чија активност излази из оквира Бечке конвенције о дипломатским представницима, нешто бити промијењено. Све док је тако, Срби ће немилице бити процесуирани за злочине, а стране судије у Уставном суду БиХ доносити антидејтонске пресуде којима се дерогира РС. У условима конститутивности народа неприхватљиво је да предсједник Суда БиХ буде Медџида Кресо, главни тужилац БиХ Горан Салиховић и предсједник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман, сви из реда бошњачког народа и ранији чланови СДА. Стога је реално запитати да ли се у оваквим условима треба повиновати наводној правди Суда БиХ или тражити повратак судске власти у надлежност ентитета, као што је Уставом БиХ било и предвиђено.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.