Милорад Додик: Срби желе права, а не цртање граница

Бањалука - Декларација о опстанку српске нације коју ће донијети РС и Србија нема аспирацију за преуређење држава, али има циљ да се каже да европска конвенција дозвољава да Срби у Словенији добију статус националне мањине, да им у Хрватској буде омогућено коришћење ћирилице и да се омогући поштивање Устава у БиХ којег не поштује међународна заједница.

Рекао је то јуче у Бањалуци предсједник РС Милорад Додик говорећи о декларацији чија је израда договорена на састанку предсједника Србије Александра Вучића са представницима Срба из региона одржаном 5. августа у Новом Саду. Додик је истакао да треба обухватити и Албанију, Бугарску, Румунију и Мађарску и сагледати са каквим се изазовима у тим земљама суочава српска заједница.

- У прошлом вијеку над Србима је учињен погром, а у овом вијеку треба да промовишемо национално уједињење тамо гдје је то могуће, јер Србија и Српска имају право на политичку позицију одлучивања о свом статусу. Зашто би то било нерегуларно или противно било чему? То је исто право какво имају и други народи. Ту нема намјере да било коме другоме умањујемо њихова права - рекао је Додик и као примјер навео Источну и Западну Њемачку које су се ујединиле када су за то створени историјски услови.

Додик је рекао да је на састанку у Новом Саду прихваћен закључак да буду утврђене кључне ствари за српски национални идентитет и дјеловање националних заједница.

- Тиме нико не доводи у питање ниједну државу нити њен територијални интегритет, али се доводе у питање политике које иду за тим да се девастирају српска национална заједница и њена права - рекао је Додик.

Договор из Новог Сада је да се о заједничкој декларацији изјасне парламенти Српске и Србије када она буде израђена. То је, према Додиковим ријечима, планирано за новембар. Додик је рекао да у РС још није покренуто формирање тима који ће радити на изради декларације, али да ће то бити размотрено на састанку након годишњих одмора.

Генерални секретар Предсједништва Србије Никола Селаковић рекао је јуче у интервјуу Тањугу да је основни циљ декларације одбрана српског језика и културе.

- Тај циљ се не остварује за кратко време, он тражи озбиљан приступ од државе до сваког појединца на територији на којој живе Срби. На тексту декларације ћемо заједно радити са нашим колегама, пријатељима и браћом из Српске - казао је Селаковић.

На питање да ли идеја о доношењу декларације намеће неспоран закључак да је српски национални интерес угрожен на територијама на којима живе Срби ван Србије, Селаковић је одговорио потврдно.

Примјери

Милорад Додик је навео примјере статуса српских заједница у неким земљама, попут Словеније гдје српској заједници није признат статус националне мањине.

- У Хрватској је смањен број Срба који тамо живе на око 186.000, од којих се само њих око 56.000 усуђује рећи да говоре српским језиком. Стање Срба у Црној Гори описано је као "идентитетски геноцид над српском националном заједницом", док се у Македонији затвара владика који је представник Српске православне цркве. У БиХ Срби имају своју државу, али има проблема са њеним статусом, са аспирацијама за њеним укидањем - истакао је Додик.

Напомиње да је према попису из 1991. године у Сарајеву живјело више од 157.000 Срба, а према посљедњем попису само 1.333.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.