Милорад Додик, предсједник РС за Глас Српске: Легализацијом кршења Дејтона ставили бисмо катанац на Српску

Република Српска може да егзистира само ако успјешно буде бранила своја права која су јој дата Дејтонским споразумом. Не смијемо пристати на наметнуте одлуке нити само гледати кршење споразума од стране високих представника, јер бисмо тиме ставили катанац на оно што се зове РС.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" предсједник РС Милорад Додик поводом 20. годишњице од парафирања Дејтонског споразума, којим је заустављен рат и постављени темељи уређења БиХ.

* ГЛАС: Навршава се 20 година од парафирања Дејтонског споразума. Како са ове дистанце гледате на положај и статус РС?

ДОДИК: Да је среће, ово би било само симболично обиљежавање и не би изазивало оволико различитих гледања и конференција. Дејтонски споразум је у својој суштини преживио све изазове. Настао је као одговор на потребу да буде успостављен нови политички однос у БиХ, који би могао да гарантује мир. Суштина која је тражена је нови политички систем у БиХ састављен од два ентитета и три народа као фактор очувања мира подржан од стране међународне заједнице и тај циљ Дејтона се показао успјешним. Проблем је, међутим, међународни интервенционизам у БиХ, који је масовно деградирао Дејтон. Данас имамо ситуацију да једно пише у Уставу, а сасвим друга реалност је у политичком систему. Све озбиљне земље би имале са тим проблем, а у БиХ се та анормалност у погледу постојања институција, којих нема у Уставу, покрива искључиво насиљем међународног фактора. Чак се инструментализује и Уставни суд БиХ. Промјена има и у Савјету министара БиХ у којем умјесто прописана три постоји десет министарстава. Ови и многи други примјери говоре да је међународна заједница овдје хтјела да види централизовану државу, коју није могла да успостави на основу међународног договора, који је резултирао Дејтонским споразумом. Све се покушава сакрити причом идемо у будућност, пустите прошлост, али понекад прошлост генерише управо будућност. Ако прихватимо кршење Дејтона од стране високог представника, пристајемо да нам исте ствари раде и у будућности. У читавом времену примјене Дејтонски споразум, који је одмах након потписивања готово оспорен са свих страна, успио је да преживи и успостави сасвим нову реалност у БиХ. Идеалисти и они који желе да виде централизацију у БиХ главни атак имају на Дејтон. У тој улози смо видјели и високе представнике чија је обавеза била да штите Дејтон. Најчешће је то био Педи Ешдаун, који је написао у својој књизи, описујући своје вријеме: "Ја сам дошао да разградим Дејтон". То је било сасвим довољно да неко покрене његову одговорност за кршење међународног права, а то нећемо видјети. Политике које стоје иза кршења међународног права подржавале су и Ешдауна, али сам увјерен да ће једног дана и та политика бити промијењена и да ће одговарати за кршење међународног права.

* ГЛАС: Бројне надлежности су пренесене на БиХ иако нису прописане у Дејтонском споразуму, а свједоци смо да те тенденције ни данас нису престале. Колико дејтонски устав још може живјети с обзиром на драстичне измјене које је доживио тим потезима?

ДОДИК: Устав постоји, али и накарадна антиуставна пракса. Сад имамо захтјев за уставне промјене које иду у правцу да се Устав прилагоди пракси, а не супротно. Каква је ово земља у којој постоји устав и пракса која је потпуно антиуставна? Ко жели да има посла са таквом земљом? Свакоме у политичком свијету ће то бити алогично и сви ће сматрати да је то разлог нестабилности. Међународне околности су сада другачије од неких ранијих периода да би се сад ситуација рјешавала новом конференцијом. Њу заговарају они који су лишени елементарне аналитичке способности да виде да је немогуће и да нема разлога за организовање нове међународне конференције о БиХ. Зашто да буде организована? Зашто се не организује о Француској? Нисмо пријетња миру у региону. Остаје потреба да наше праксе у политичком смислу буду доведене у оквире устава, а то значи да разговарамо и имамо консензус о томе. Све оно што нема консензус, а наметнуто је од високог представника не може трајно да живи.

* ГЛАС: Да ли је могућ повратак на изворни Дејтон, који је кључни став РС?

ДОДИК: Треба да будемо реални и морамо покушати да се што више приближимо изворној позицији и зато хоћемо да учествујемо у разговорима о томе да видимо на који начин то можемо да урадимо. Неке ствари у деградирајућем смислу по РС смо зауставили, али то не значи да су и ријешене. Не можемо верификовати политичко насиље високог представника и то нећемо радити. Мислим да то РС не смије никада урадити. Да ли ће они успјети да сломе причу о референдуму у овом тренутку не знам, али то не значи да ако успију да то ураде да РС треба да одустане од оспоравања насиља високог представника. То ће само бити доказ да су спремни да раде још веће насиље над демократским тековинама, а то је да на непосредан начин изјашњавањем људи кажу шта хоће, а шта неће.

* ГЛАС: Шта чека БиХ ако буде настављено кршење Дејтонског споразума?

ДОДИК: БиХ на силу покушавају да направе земљом. То подразумијева да се интервенцијом странаца нађу унутрашњи извођачи радова. БиХ се може вратити консензусу о себи или да срља у стање која ће је довести у пат позицију и биће као воштана фигура, а у суштини неће имати смисла.

* ГЛАС: Поменули сте најаве о организовању нове конференције о БиХ, односно доношењу новог устава. Може ли бити организована таква конференција и шта би хипотетички у том случају могао бити одговор РС?

ДОДИК: Мислим да не може бити организована. Може о Сирији, а у БиХ се данас релативно нормално живи иако има незадовољних по разним основама. Бошњаци су незадовољни јер желе већу централизацију, Хрвати јер немају трећи ентитет, а ми јер су нам одузели права која смо стекли међународним правом. Једини начин наше политичке егзистенције је да се држимо права које је дало компетенције РС карактеристичне за државе, осим међународног представљања у оквиру Уједињених нација и другим мјестима. Питања попут војске, полиције или пореза нису била предвиђена за ниво БиХ, али су касније све пренијели. Поставља се питање шта би било од Српске да није одлучно кренула у одбрану своје позиције дате Дејтонским споразумом. У заједничке институције се поново вратио ентузијазам и поново је ту нагон за централизацијом. Зато ту борбу морамо носити и не смијемо од ње одустати. Република може да егзистира само ако успјешно буде бранила своја права. РС не тражи никаква додатна права осим оних која су у Уставу и Дејтонском споразуму. Морамо имати ентузијазам да се боримо за права Републике које је стекла у Дејтону, јер имамо БиХ која нам покушава одузети надлежности, која жели да нас умањи и која хоће да преузме све ингеренције које смо стекли. Када оставите по страни причу о рату и гледате у перспективну будућност, морате схватити да је једини начин егзистенције српског народа и РС да се бори за своја права која је стекла у Дејтону и то не смијемо престати чинити. Нико не смије бити лијен да то брани. То морамо радити сви и сваки дан.

* ГЛАС: Како гледате на захтјеве да Хрвати добију територијалну јединицу у ФБиХ?

ДОДИК: Хрватски народ, као конститутиван, би требало да има трећи ентитет, али нема задирања у РС. Наша подршка је веома јасна и нема калкулација. Можемо да разумијемо и да подржимо хрватске иницијативе да у ФБиХ буду два, умјесто једног ентитета, али свако задирање у РС би значило повлачење наше подршке.

* ГЛАС: Питање које носи један од најтраженијих одговора је да ли ће бити најављеног референдума у РС?

ДОДИК: Бошњаци су успјели да направе пропагандну причу, а нажалост томе се придружила и опозиција у РС када није била дио већине која је донијела ту одлуку. Мени не треба референдум, ја имам свој став, али се њему противе они који желе да умање значај тог важног питања. Ту се ради о борби против права народа да се брани. Ми нећемо да прихватимо насиље високог представника који је прекршио Дејтонски споразум и боримо се против тога. Ако опозиција то хоће, то је њихов проблем. РС не може прихватити то насиље, јер је оно било противправно, против међународног споразума, угрожавало је наша права, уставе РС и БиХ... Све што је могло да угрози, угрозило је и ми то не можемо легализовати. Ако то урадимо, ми смо ставили катанац на оно што се зове РС.

* ГЛАС: Рекли сте једном приликом да због референдума трпите притиске и пријетње. О каквим притисцима се ради и да ли су они спласнули?

ДОДИК: Нема дана да ми неко не говори да ће ми забранити путовања и блокирати имовину. То ради и опозиција криминализацијом свега и свачега да би била сакривена прича о референдуму. Направили су галаму и истакли Милорада Додика као надобудног, јер га не могу побиједити ни на један други начин. На тај начин призивају странце како би Милораду Додику, наводном диктатору који нема ни војске ни државне безбједности, већ само вољу, карактер и подршку народа, приписали диктаторска овлашћења, јер не можете другачије смијенити диктатора него међународном интервенцијом. Овдје се ради о далеко капиталнијим стварима. Можда нећемо успјети изборити се у овом тренутку против високог представника, јер је повратак опозиције из РС у власт у Сарајеву вратио снагу међународној заједници. Странци поново мешетаре, а то нису могли претходних осам година.

Српски корпус

* ГЛАС: Да ли је могуће постићи консензус о важним питањима за РС унутар српског корпуса?

ДОДИК: Нема идиле у политичком животу. Постоји потреба о политичкој толерантности или коректности, а она почиње од тога да, рецимо, уважите резултате демократских избора. Представници РС у власти на нивоу БиХ су легално изабрани на изборима, али немају легитимитет и то су показали својим непоштивањем институција РС. Прво су ударили на институт предсједника па Владу и парламент, сада не ваља ни Радио-телевизија РС и све им више неће ваљати МУП РС. Нико од њих не тражи да обуставе приче о криминалу, али нека институције раде свој посао, а они нека се баве политикама. Интерес Републике треба манифестовати, чак иако другачије гледате на ствари. На конференцији о Дејтонском споразуму у Мостару је поново покренута прича о случају "Сејдић и Финци" и покушај стварања оквира да члан Предсједништва БиХ не буде биран непосредно на изборима него у парламенту. Мој дугорочни интерес је био да очувам снагу српског члана Предсједништва тако да ће се бирати у РС на непосредним изборима гласањем бирача. Младен Босић је мотивисан личним стварима, а не политичким процесима и ту је наша разлика, али можемо да прећутимо неке ствари и углавном се сви слажемо да нема избора у Парламенту БиХ, него да мора да буде биран непосредно. И то је добро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.