Милиони за раднике

Влада Републике Српске је од 2004. до краја 2007. године издвојила више од 55 милиона марака за збрињавање више од 20.000 људи

ВЛAДA Републике Српске је од 2004. до краја 2007. године издвојила више од 55 милиона марака за збрињавање више од 20.000 људи. Ово је јуче, у наставку 16. сједнице Народне скупштине Републике Српске, посланицима рекао министар рада и борачко-инвалидске заштите Бошко Томић, представљајући Информацију о реализацији Основа програма социјалног збрињавања радника у 2006. и 2007. години. Министар је рекао да је то учињено уплатом доприноса за пензијско и инвалидско осигурање и осигурање за случај незапослености и да се томе могу надати и други радници са овим проблемом. - Иако смо потрошили сав новац нисмо збринули све раднике и они ће бити приоритет у 2008. години - рекао је Томић. Закључно са 20. септембром 2007. године на збрињавање је чекало 5.270 радника из 33 предузећа која су у стечају од 2006. године, за чије доприноса ПИО потребно близу 20 милиона марака, док је за уплату доприноса за случај незапослености потребно обезбиједити више од 750 хиљада марака. Шеф Клуба посланика Демократског народног савеза Драгутин Родић треба мијењати законску регулативу, на првом мјесту Закон о стечају. Он је указао на чињеницу да је међу радницима који остају без посла најбројнији они који имају више од 45 година живота и више од 25 година стажа. Родић је нагласио да су ријетки примјери предузећа која су након приватизације наставили радити са истом упосленошћу. Посланик Српске демократске странке Никола Гаврић рекао је да су, без обзира на повећање средства за ову намјену у Буџету за 2008. годину, предвиђени износи недовољни и да се намеће потреба за доношење закона који ће у потпуности регулисати ову област. Посланик Социјалистичке партије Петар Ђокић затражио је од републичке Владе да сачини посебну информацију о радницима који су остали без посла од 1992. године до данас. - Тако би се дошло до података зашто су остали без посла, која је структура тих радника, а ријеч је о неколико десетина хиљада људи. Тачније, према садашњим процјенама стопа незапослености је између 35 и 40 одсто - ријечи су Ђокића. Представљајући посланицима Народне скупштине Информацију о стању у области остваривања права избјеглица, расељених лица и повратника, министар за избјеглице и расељена лица Омер Бранковић је рекао да треба размотрити могућност да се Законом о министарствима дјелокруг рада овог Министарства концентрише на питања стамбеног збрињавања и социјалне интеграције. Он је нагласио да ће у циљу реинтеграције избјеглица, расељених лица и повратника, радити првенствено на рјешавању стамбених проблема, проблема запошљавања, образовања, здравствене и социјалне заштите и других виталних питања. Предсједник Одбора Народне скупштине за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника Миланко Михајлица рекао је да је потребно посветити већу пажњу питањима имовинских права избјеглица, расељених лица и повратника, а нарочито правима избјеглица из Хрватске у Српској међу којима су, поред имовинских права, и право на држављанство и права на повратак. Посланик СДС-а Констадин Васић рекао је да постоји огромна разлика у улагањима за обнову кућа Бошњака на територији Српске, у односу за станове Срба у Федерацији БиХ, као и да је несразмјерно издвајање за поврат Срба у Федерацију и издвајања за повратак у Српску. Посланик СДA Зинајда Хошић истакла је да повратницима треба обезбиједити посао и тако им омогућити да живе од свог рада. Посланик СНСД-а Недељко Кнежевић рекао је да је кључно питање у годинама мира био повратак након чега је било потребно осигурати одржив повратак. М. ЏЕПИНA

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.