Милански едикт: Позив на јединство, мир и помирење ФОТО

Ниш - Патријарх цариградски и васељенски Вартоломеј рекао је у Нишу на прослави обиљежавања 17 вијекова од Миланског едикта да и у данашњем свијету прогоне хришћане и позвао на јединство, мир и помирење.

Васељенски патријарх је указао на неопходност да се европским земљама поново каже истина о крсту, јер лажна и међусобно сучељена учења, која теже да превладају, одводе далеко од хришћанске вјере.

"Она је прожета духом мира и помирења, служења, а не духом владања и искориштавања", рекао је патријарх Вартоломеј.

Он је подсјетио да хришћани у скоро свјетским размјерама од четвртог вијека уживају признату вјерску слободу, подсјетивши да су хришћани прије издавања Миланског едикта неправедно и немилосрдно били прогоњени.

Цариградски патријарх је подсјетио на прогон хришћана прије скоро 25 година у Србији, Русији, Пољској, Румунији, Албанији, Чешкој, Словачкој и другим земљама и крајевима због мржње, безбожништва и савремених гонитеља - Диоклецијана.

"Зар нисмо прогоњени и у ове дане, јер су прогоњени хришћани на средњем истоку у Сирији, Египту, Ираку, Нигерији и на другим мјестима за ријеч Божију и за свједочанство Исусово", упитао је патријарх Вартоломеј.

Он је поручио да православни хришћани не треба да забораве да је слобода православља његово богатство.

О значају овог празника, васељенски патријарх каже да овај дан представља прекретницу у историји хришћанства, човјечанства и слободе живота.

Према његовим ријечима, Милански едикт представља извор из којег је данас од разних међународних конвенција проистекло и прокламовано признање поштовања вјерске слободе.

"Велика божанствена свечаност овога јубилеја, када је царским потписом дарована слобода вјери и савјести људскога бића, представља дужност и обавезу за нашу Православну цркву, и то актуелну, да поново испитамо себе, своје свједочење, чежњу, вјерност сили крста", навео је патријарх Вартоломеј.

У Нишу је данас обиљежено 17 вијекова доношења Миланског едикта, чиме је престао тровјековних прогон хришћана.

Свету архијерејску литургију служио је патријарх Вартоломеј испред храма Светог цара Константина и царице Јелене.

Централној прослави, чији је домаћин Његова светост патријарх српски Иринеј, присуствовали су и патријарси јерусалимски Теофил, те московски и сверуски Кирил.

Присутни су били и архиепископи кипарски Хризостем, атински Јероним, албански Анастасије, њемачки, чешки и словачки Симеон и митрополит Варшавски и свепољски Сава, те представници Ватикана.

Ово је највећи скуп у историји Српске православне цркве, а истовремено и јединствен догађај, будући да су се посљедњи пут сви православни поглавари сусрели и служили заједно литургију прије 100 година, 1913. године у Цариграду.

У Ниш су у петак, 4. октобра, стигле стигле честице Часнога Крста и свете деснице Светог Јована Крститеља, који се чувају у Цетињском манастиру.

Свете реликвије прво су биле у Саборном храму, а онда су синоћ пребачене у новоизграђени храм Светог цара Константита и царице Јелене.

Неколико хиљада људи синоћ је у Нишу формирало крст од упаљених свијећа, чиме су домаћој и свјетској јавности послали поруку мира и толеранције.

Акција "И ја сам део крста" изведена је на углу Булевара Немањића и Сремске улице у близини храма Светог цара Константина и царице Јелене и била је увод у данашњу велику божанствену литургију.

Миланским едиктом из 313. године проглашена је вјерска равноправност и тим законским актом је цар Константин зауставио прогон хришћана.

Српски патријарх уручио ордење

 Његова светост патријарх српски Иринеј уручио је данас у Нишу, на обиљежавању 17 вијекова од доношења Миланског едикта, "Орден Светог цара Констатнтина" православним патријарсима и предсједницима Србије Томиславу Николићу и Републике Српске Милораду Додику.

Ордење је додијељено у знак благодарности за учешће у прослави 1.700 година Миланског едикта у Нишу, гдје је завршена централна свечаност.

Високо одликовање Српске православне цркве додијељено је и предстојатељима помјесних православних цркава, другим високим гостима из хришћанског свијета, премијеру Србије Ивици Дачићу, као и предсједнику Скупштине Србије Небојши Стефановићу.

Орденом Светог цара Константина одликован је и предсједник Црне Горе Филип Вујановић.

Патријарх српски Иринеј честитао је свима на награди и пожелио им свако добро и напредак у животу.

"Гајите пријатељство међу нама - Србима, али и другим хришћанским народима, као и народима цијелог свијета", поручио је српски патријарх.

Испред храма Светог цара Константина и царице Јелене данас су патријарси православних цркава служили Свету божанствену литургију поводом обиљежавања 17 вијекова од доношења Миланског едикта, чиме је престао тровјековни прогон хришћана.

Свету божанствену литургију служио је први по хијерархији у Православној цркви патријарх цариградски и васељенски Вартоломеј.

Централној прослави, чији је домаћин Његова светост патријарх српски Иринеј, присуствовали су и патријарси јерусалимски Теофил, те московски и сверуски Кирил.

Присутни су били и архиепископи кипарски Хризостем, атински Јероним, албански Анастасије, њемачки, чешки и словачки Симеон и митрополит Варшавски и свепољски Сава, те представници Ватикана.

Ово је највећи скуп у историји Српске православне цркве, а истовремено и јединствен догађај, будући да су се посљедњи пут сви православни поглавари сусрели и служили заједно литургију прије 100 година, 1913. године у Цариграду.

Миланским едиктом из 313. године проглашена је вјерска равноправност и тим законским актом је цар Константин зауставио прогон хришћана.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.