Милан Мартић свједочи у одбрану Караџића

Хаг - У доказном поступку одбране бившег предсједника Републике Српске Радована Караџића, за идућу недјељу је најављено сведочење Милана Мартића, преносе агенције.

Од јануара 1991. до августа 1995, Мартић се налазио на разним руководећим функцијама - био је предсједник, министар одбране, министар унутрашњих послова у Српској аутономној области (САО) Крајина, и Републици Српској Крајини (РСК).

Због злочина над несрпским становништвом у Хрватској, он је у Трибуналу осуђен на 35 година затвора, а на издржавање казне је упућен у Естонију.

Мартићево свједочење било је најављено за почетак марта, али је исказ одложен због рјешавања по његовом захтјеву да у судници буде присутан адвокат Предраг Милованчевић, који га је заступао у првостепеном и у жалбеном поступку у Хагу.

Караџић је Мартићево свједочење тражио ради побијања исказа Милана Бабића, који је од августа 1991. до фебруара 1992. године, обављао функцију премијера САО Крајине, а затим предсједника РСК.

Бабић је у марту 2006. извршио самоубиству у Притворској јединици у Шевенингену, за вријеме свједочења у поступку против Мартића.

Бабић је у Трибуналу 2004. признао кривицу за прогоне и био је осуђен на 13 година затвора.

Његова изјава је понуђена у доказе у Караџићевом предмету у складу са правилом из Правилника трибунала које се односи на свједоке који су преминули.

Према изјави свједока, коју је тим одбране објавио раније, Мартић ће свједочити да се Караџић “залагао за очување Југославије применом мирољубивих и дипломатских средстава” и да је “био изузетно толерантан човјек, који није мрзио муслимане или Хрвате и није имао намјеру да ствара етнички чисту српску територију”.

На суђењу Караџићу, исказ би најприје требало да доврши бивши командант Сарајевско-романијског копруса ВРС, генерал Станислав Галић.

Он је у Трибуналу осуђен на доживотни затвор, а на издржавање казне упућен је у Њемачку.

На суђењу некадашњем команданту Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, доказни поступак у уторак наставља тужилаштво.

На листи свједока су бивши замјеник команданта Холандског батаљона UNPROFOR-а, Роберт Франкен, бивши правни референт Братуначке бригаде ВРС, Златан Ћелановић, бивши припадник војне полиције Братуначке бригаде, Миле Јањић, и један заштићени свједок.

Доказни поступак тужилаштва наставља се и на суђењу Горану Хадџићу, оптуженом за прогоне неспрског становништва из источне Хрватске од јуна 1991. до краја децембра 1993. године.

Хаџић је био предсједник Владе Српске аутономне области Славонија, Барања и западни Срем (САО СБЗС) и након тога предсједник РСК.

За четвртак је заказана статусна конференција у жалбеном поступку у предмету “Поповић и други”, у коме се петорици некадашњих високих официра ВРС суди за злочине почињене у Сребреници и Жепи 1995. године.

Првостепеном пресудом 10. јуна 2010, Вујадин Поповић и Љубиша Беара осуђени су на казне доживотног затвора, Драго Николић на 35, Радивој Милетић на 19 година, а Винко Пандуревић на 13 година затвора.

На казну од 17 година затвора за команданта здружених снага јединица МУП подређених Дринском корпусу ВРС за учешће у сребреничкој операцији, Љубомиру Боровчанину, нису се жалили ни одбрана ни тужилаштво и пресуда је постала правоснажна.

На издржавање казне, Боровчанин је упућен у Данску.

Трибунал је у марту прогласио окончаним поступак против бившег помоћника команданта Главног штаба ВРС за морал, правна и верска питања, Милана Гвере, који је 17. фебруара ове године преминуо у Београду.

Првостепена пресуда од пет година затвора поглашена је коначном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.