Милан Цуц: Нема заштите од глобалне рецесије

Свако превирање на финансијском тржишту, које омета садашњи глобални опоравак, неизбјежно би утицало и на БиХ.

Испаштао би извоз, погоршала би се могућност за улагања, а то би довело и до застоја у креирању нових радних мјеста. БиХ се не може у потпуности заштитити од негативних посљедица глобалне рецесије или превирања на тржишту, али може оснажити своју отпорност тако што ће убрзати толико потребне реформе, побољшати пословно окружење и ставити јавне финансије на одрживе основе.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" резидентни представник Међународног монетарног фонда (ММФ) у БиХ Милан Цуц.

* ГЛAС: Све су гласнија упозорења да свијет иде у нову рецесију. Да ли је страх од нове кризе оправдан?

ЦУЦ: Иако ММФ не прогнозира дуплу рецесију и даље постоје забринутости у погледу глобалних економских изгледа. Опоравак је неуравнотежен са знацима "прегријавања" у новим економијама, земље са ниским приходима погађа велики раст цијена робе, а на напредне економије утиче дубока и дугорочна криза. Недавна хаотична седмица на финансијским тржиштима наглашава повећану неизвјесност у погледу глобалних изгледа економског раста, док истовремено недавно објављени економски подаци и даље указују на умјереност у глобалном расту.

* ГЛAС: Којим инструментима располаже ММФ да би утицао на смањење могућности избијања нове рецесије?

ЦУЦ: ММФ не може директно спријечити рецесију, али може помоћи да се смање њени ризици, тежина и ублаже њене негативне посљедице. Мандат ММФ-а јесте да штити стабилност међународног монетарног система кроз пружање краткорочне подршке платним билансима погођених земаља, промоцијом међународне економске сарадње и охрабривањем политике која подстиче економску стабилност и смањују рањивост земаља на кризе.

* ГЛAС: Какве посљедице криза у свијету може да остави на економију БиХ и земаља региона?

ЦУЦ: БиХ се од средине 2010. године заједно са осталим земљама западног Балкана опоравља од економског пада изазваног глобалном финансијском кризом. Велики дио регионалног опоравка до данас је вођен извозом који је искористио снагу великих земаља еврозоне, а посебно Њемачке. Било какво погоршање у глобалном опоравку имало би негативне посљедице по раст, инвестиције и изгледе запослености једне мале отворене економије као што је БиХ.Свако превирање на финансијском тржишту, које омета садашњи глобални опоравак, неизбјежно би утицало и на БиХ. Испаштао би извоз, погоршала би се и могућност за улагања, а то би довело и до застоја у креирању нових радних мјеста. У случају пада у прикупљању пореских прихода притисак би могао пасти и на јавне финансије.

* ГЛAС: Хоће ли, због кризе у свијету, бити скупљи кредити?

ЦУЦ: Трошкови задуживања у БиХ ће зависити од мноштва унутрашњих и спољних фактора. Може се очекивати да растућа аверзија инвеститора у погледу ризика учини трошкове задуживања скупљим на ризичнијим тржиштима међу којима је и БиХ, успорење у глобалној економији би требало да смањи трошкове задуживања. БиХ се не може у потпуности заштитити од негативних посљедица глобалне рецесије или превирања на тржишту, али може оснажити своју отпорност тако што ће убрзати толико потребне реформе, побољшати пословно окружење и ставити јавне финансије на одрживе основе. То је уједно и најбољи начин за стварање повољнијих услова за раст и креирање нових радних мјеста.

* ГЛAС: Какав утицај може да има упозорење агенције "Стандард и Пурс" о изгледима кредитног рејтинга БиХ са стабилног на негативан?

ЦУЦ: Тај корак одражава погледе "Стандард и Пурса" о могућности снижавања кредитног рејтинга у случају да погоршање у политичком окружењу настави утицати на управљање јавним сектором и међународним финансијама. Aко дође до смањења кредитног рејтинга то би БиХ донијело повећање трошкова задуживања и продубило негативан утицај на привлачност земље страним инвеститорима.

* ГЛAС: Мислите и на изостанак формирања власти на нивоу БиХ?

ЦУЦ: То што је урадио "Стандард и Пурс" подсјетник је да страни посматрачи имају све више негативно мишљење у погледу ризика који постоје у БиХ као мјесту за улагање. Велики пад у директним страним улагањима забиљежен у 2010. години и наставак тог тренда у 2011. је још један знак упозорења. Несређено политичко окружење свакако не помаже да се тај тренд промијени.

* ГЛAС: Шта је са аранжманом са ММФ-ом и када се може очекивати исплата идуће транше?

ЦУЦ: Јасно је да је владама у БиХ потребно више времена да формулишу приоритете политика и договоре заједничку стратегију. Као резултат тога разговори о програму остају за сада на чекању. Временски оквир и износи будућих дознака зависе од напретка у разговорима између власти у БиХ и ММФ-а и од потреба за финансирањем. Због значајног кашњења у закључивању прегледа у оквиру садашњег аранжмана биће потребно разговарати о будућности програма. Власти у БиХ треба да траже поновно покретање разговора који би могли водити даљој финансијској помоћи. ММФ их подстиче да направе јасну заједничку економску стратегију, договоре се о циљевима политика и почну са спровођењем договорених реформи.

Франак

* ГЛAС: Како видите рјешење за раст швајцарског франка?

ЦУЦ: Краткорочно гледано Швајцарска централна банка би могла смањити вриједност своје валуте повећавајући понуду франка на тржишту. Стабилизација спољне вриједности франка неће бити могућа без поновног успостављања нормалних тржишних услова укључујући и оних на девизним тржиштима. То ће тражити да они који креирају политике ријеше садашње економске проблеме на кредибилан начин, посебно у СAД и у еврозони.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.