Мигранти гледају ка Стразбуру

СТРАЗБУР - Земље Европске уније ускоро би требало да расправљају о приједлогу закона о повратку миграната из Европске уније у земље поријекла, а који највјероватније неће подразумијевати формирање кампова за прихват, налик оним које су се Рим и Тирана договорили да изграде у Албанији.

Објавили су ово поједини европски медији позивајући се на своје изворе у Бриселу, али и у Стразбуру, наводећи да је та идеја одбачена од већине земаља чланица, али и многобројних организација цивилног друштва, јер сматрају да су ови кампови, односно "чворишта" веома контроверзни због могућег кршења људских права. 

Иначе, поменута "чворишта" за повратак била су замишљена као центри у трећим земљама ван блока гдје би одбијени подносиоци захтјева могли да чекају да буду враћени у земљу поријекла. Неколико држава чланица, укључујући Аустрију, Бугарску, Чешку, Данску, Њемачку, Грчку, Италију, Летонију и Малту, подржало је овај модел који је био успостављен у Албанији и Италији, али не и остале, које су на крају исходовале обустављање такозваног италијанског модела.

Према писању ових медија, нови закон ће сутра представити европски комесар за миграције Магнус Брунер током најављене пленарне сједнице Европског парламента у Стразбуру. Како је објављено, циљ закона је да се  усвоје усаглашена правила у цијелом блоку о процедурама за враћање неевропских држављана у њихове земље поријекла када се њихови захтјеви за азил одбаце. Овдје посебно упада у очи термин "неевропски мигранти", што само себи сугерише ко би се могао наћи на удару новог закона, а ко не. 

Миграције су, иначе, врућа и топ тема у Европској унији и лидери 27 земаља чланица често се свађају око дефинисања заједничке политике миграција и азила. Ова тема посебно је постала актуелна с порастом криминала и напада у појединим европским државама. Примјера ради, на недавно одржаним савезним изборима у Њемачкој крајње десничарска партија АфД вратила је термин "ремиграција", који се односи на политику која би подразумијевала масовне депортације имиграната и натурализованих грађана. У Данској су чак давали новац онима који одлуче да се врате у своју земљу. 

С друге стране су они који сматрају да су миграције добре и неопходне како би се поправила демографска слика већ поприлично празне и старе Европе. Према анализама које је недавно објавио Ебростат, становништво Европске уније ће до 2100. године бити мање за 6,6 одсто, чиме ће се број становника смањити за око 30 милиона. Заговорници миграција наводе да би у случају нулте стопе миграција број становника унутар земаља чланица Европске уније био смањен за више од трећине. Као разлог су навели старење становништва, продужени животни вијек и константно низак ниво наталитета. Италија би у том случају, према процјенама Евростата, вјероватно забиљежила највећи пад становништва за око 52 одсто. Слиједе Шпанија и Малта са падом од 49, односно 48 одсто. Њемачка популација би у случају нулте миграције доживјела пад од 37 одсто.

Заговорници попустљивије политике упозоравају и да би затварање врата мигрантима ставило већину земаља Европске уније и под повећан економски притисак. Упозоравају да, како становништво Европе стари, њена радна снага ће се смањивати, док трошкови пензија и бриге о старима расту.

Истичу и да су већини земаља потребне десетине хиљада љекара, медицинских сестара и другог медицинског особља како њихова популација стари и развија све више здравствених проблема, док здравствени радници дају отказ или се пензионишу. 

ЊЕМАЧКА

Поједине европске државе не би успјеле да опстану да им није миграната или оних које су успјеле разним олакшицама да привуку да дођу радити код њих. Такав случај је и са Њемачком у којој више од четири милиона људи који тренутно раде у сектору здравства и социјалне заштите има мигрантско поријекло. Такође, бише од седам милиона бирача са правом гласа у овој држави су имигранти или имају родитеље који су то били.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.