Мерон: Нема много нација које су се тако храбро успротивиле нацистима као Срби

Београд - Највећи допринос Хашког трибунала јесте успостављање владавине права на подручју бивше Југославије, а величина суда је у томе што је допринио да кривица буде индивидуална, да је сноси појединац, а не да се читави народи окривљују, оцијенио је предсједник Међународног трибунала за бившу Југославију Теодор Мерон.

Он је у разговору у понедјељак за РТС рекао да је увјерен да ће на крају сви увидјети да су овај суд и судије радиле у складу с најбољом правном праксом.

- Важно је да људи из Србије схвате шта радимо и да нам вјерују - рекао је Мерон и најавио да ће на јесен доћи у Србију како би разговарао с представницима невладиних организација које окупљају жртве, али и с српским државним врхом.

Упитан да ли је Трибунал заиста допринио помирењу на Балкану, Мерон каже да је Трибунал допринио успостављању владавине права на подручју бивше Југославије што је индиректно утицало на помирење.

- Људи понекад заборављају шта је мисија коју је Трибуналу повјерио Савјет безбједности - а то је да суди људима оптуженим за ратне злочине и утврди њихову одговорност и казни их или ослободи - објашњава он и додаје да у резолуцијама Савјета безбједности УН-а нема ријечи о помирењу.

По његовим ријечима, највећи допринос Хашког трибунала је што је послије педесет година од успостављања првог међународног суда показао да су међународне оптужнице и међународна суђења могућа и што је успоставио многа правила међународног кривичног права која се сада поштују у разним међународним судовима.

- Да није било Трибунала, не би било ни Међународног кривичног суда. У неким случајевима, људи мисле да ако ослободимо некога, да онда заправо кажемо да се злочини нису догодили. То није истина. Ми само утврђујемо да ли је та особа крива изван разумне сумње - навео је Мерон.

Поводом ослобађајућих пресуда генералима Готовини, Маркачу, као и Насеру Орићу, Мерон каже да није на судијама да одлучује коме ће се судити, већ на тужиоцима који треба да прикупе довољно доказа.

На констатацију да жалбена вијећа у посљедње вријеме поништавају пресуде претходних инстанци, Мерон каже да је та пракса уобичајена у свим правосуђима, јер постоји виша и нижа судска инстанца тако да се догађа да судије у жалбеном поступку донесу различите пресуде на основу истих аргумената и доказа.

- То се догађа, али у веома малом проценту. На суду за Руанду, који је веома сличан нашем, има око 17 одсто ослобађајућих пресуда, а на овом суду око 20 одсто. То значи да смо на сваких пет које смо осудили, једног ослободили. Обарање првостепених пресуда од жалбеног вијећа је у природи правног система у којем ради Трибунал и гаранција за праведно суђење - рекао је он.

Мерон је одбацио критике да је сада практично немогуће осудити команданте и генерале чије су јединице чиниле злочине сем ако не постоји директна наредба.

- Препоручио бих озбиљним правним стручњацима из цијелог свијета да се уздрже, и сачекају да виде цијелину нашег рада, када Трибунал заврши рад за неколико година - каже он.

Поводом иницијативе Србије и још неких земаља да се дозволи осуђеницима да служе казну у својим земљама, Мерон је потврдио да је добио писмо српске владе и да се проводе консултације у вези с тим.

- Србија наводи бројне хуманитарне разлоге за то, али мандат који имамо није да шаљемо осуђене у земље бивше Југославије. То се односи на све земље. Тако да то још увијек разматрамо - поручио је Мерон.

Он је рекао и да је велики поштовалац српске историје,да нема много нација у Европи које су се тако храбро и одлучно успротивиле нацистичким освајачима као Срби, као и да ће један од његових циљева у наредним мјесецима бити да побољша односе са Србијом.

Мерон је позитивно оцијенио то што је Савјет безбједности успоставио нов модел међународног трибунала који ће, како каже, представљати континуитет онога што је трибунал досад радио.

- И тај нови механизам ће се у складу с плановима Савјет безбједности бавити евентуалним жалбама на пресуде Караџићу, Младићу и Хаџићу. Тај механизам ће се бавити пуштањем на слободу оних који су одлежали казну - рекао је Мерон и додао да је Савјет безбједности пренио међународну правну праксу на нови ниво.

- То предвиђа да ће судије бити стављане на листу и позиване да дођу у Хааг да се баве предметима, биће плаћани по учинку и такав модел ће коштати знатно мање - навео је он у разговору за РТС. 

Одбијајући да коментарише писмо данског судије Хархофа, који га је оптужио за злоупотребу и недозвољене контакте с америчким званичницима, Мерон каже да је ријеч о приватном мејлу једне особе, а да је суд састављен од професионалних судија који су објективни, неутрални и независни и да је увјерен да судије нису урадиле ништа погрешно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.