Међу свингерима у БиХ и политичари

Сарајево - Соња (право име познато редакцији Кликс-а) је Сарајка у раним 30-им годинама. Она и њен супруг, обоје академски грађани, имају, за наше просторе, прилично необичан хоби. Они су свингери, учествују у групним сексуалним односима и размјењују партнере.За "Кликс", Соња говори о њиховим свингерским почецима и прилично снажној свингерској сцени у Сарајеву и БиХ.

Како је уопште дошло до тога да постанете свингери?

Све је почело у шали. Једне вечери ме супруг питао како би било да у наше сексуалне односе укључимо још једну жену. Прво сам се насмијала, а затим сам се и сама запитала како би то било. Заиста ме занимало. Будући да сам већ раније имала "излета" са женама, то ми се учинило прилично узбудљивим. Након неколико мјесеци шала на тај рачун, одлучили смо се и за озбиљнији корак. Позвала сам пријатељицу за коју сам знала да има бисексуалних склоности, али и да је веома дискретна и десило се шта се десило. Међутим, нисам жељела остати дужна супругу те сам га упитала зашто наредни пут не бисмо позвали и неког мушкарца. Иако је веома либералан, поступио је прилично балкански те је рекао да не долази у обзир. Нисам жељела да одустанем из чисте женске сујете, те смо се на крају усагласили да пробамо са свингањем.

Како је било први пут?

Опет сам се обратила својој пријатељици. На крају крајева, већ је имала посла с нама (смијех), а и поуздана је особа. Дошла је код нас на вечеру и повела свог тадашњег партнера. Сви смо били помало уплашени, али након мало вина и уз пригушена свјетла све се почело одвијати само од себе. Било је то необично и јако узбудљиво искуство те смо супруг и ја одлучили да наставимо.

Како сте даље проналазили партнере?

Испрва је било јако тешко. Нисмо познавали никога сличног, а тек тако предложити некоме свингање може имати катастрофалне посљедице. Окренули смо се интернету. Открили смо странице попут Смокве, Роткве и Симпатикуса, на којима је регистровано на хиљаде корисника из читавог региона. Изненадили смо се бројем регистрованих корисника из Сарајева и БиХ уопште. Тако смо сваке вечери сједили и тражили потенцијалне кандидате, али нам је требало прилично дуго да се одлучимо на први корак. На крају нисмо ни морали, будући да се нама јавило неколико занимљивих парова. Након вишесатних разговора на Скајпу, коначно смо одлучили да се видимо са једним млађим паром из Сарајева. Изгледали су нам најпристојнијим. Нашли смо се на пићу, разговарали и шалили се као да се познајемо годинама, а онда смо отишли код њих. Након тога смо се упознали са још неколико парова, који су познавали друге парове и мрежа је створена. Интернет нам више није био потребан. Изненадили бисте се колико је код нас снажна свингерска сцена.

Је ли тешко задржати дискрецију?

Уколико се налазите са провјереним људима – није. Ту је и велики број јавних личности, па чак и политичара и сви они веома држе до дискреције, будући да би им сазнање о њиховом "малом хобију" (смијех) могло уништити животе и каријере. Супруг и ја имамо правило да никада не доводимо људе кући и да се налазимо тек након дужег видео разговора на Скајпу, а и то прво на неком неутралном јавном мјесту, одакле врло лако можемо непримјећени отићи. Наравно, људима не можете забранити да причају, али ми до сада нисмо имали никаквих проблема.

Колико свингера има у Сарајеву, каква је ситуација у другим градовима и постоје ли неке одређене групе људи које су склоније свингању од других?

Не бих баш могла рећи тачан број, али би се могли радити и о стотинама људи. Свингање је постало веома популаран облик забаве у читавом региону, не само у БиХ. У Србији и Хрватској постоје и угоститељски објекти намијењени искључиво свингерима. Самцима није забрањен улаз, али је зато скуп. А морају поштовати и веома строга правила понашања. Што се група тиче, занимљиво је да је ту највећи број људи старије доби, који желе да оживе свој сексуални живот. Поред њих, ту су и млађи парови, склони експериментисању, који заправо ни сами не знају шта желе. Има ту људи из свих могућих друштвених група и сталежа, али баш свих. Супруг и ја преферирамо образоване парове наших година. Показали су се најпоузданијим.

Сматрате ли себе промискуитетном особом?

Не баш. Не мијењамо толико често партнере и могла бих рећи да ни супруг ни ја нисмо имали ништа више партнера од било које друге особе. Свингање се не може назвати ни варањем, будући да је све транспарентно између нас двоје и ништа не радимо, а да не видимо једно друго у сваком тренутку.

Шта је с болестима?

Заштита је обавезна, а и редовно се тестирамо. Такође, јако смо строги по избору партнера и бирамо само оне који су културни, образовани и чине се здравим и нормалним. Има свакаквих манијака по интернету. Једно вријеме, док смо партнере тражили на интернету, тражили смо и налазе на увид (смијех).

С колико парова сте највише били одједном?

Прије двије године смо организовали заједничко љетовање на Ади Бојани са паровима с којима се најчешће виђамо. Тамо смо упознали још два дивна пара из Србије те нас је једне вечери било укупно седам парова. Звучи узбудљиво, али није било баш толико угодно искуство. Једноставно је било превише људи и нико се није могао како треба опустити. Идеално је када су ту само два пара.

Планирате ли престајати?

Баш смо недавно разговарали о томе. Планирамо ускоро постати родитељи те мислимо да није баш уреду да дијете остаје кући док мама и тата свингају. Са родитељством ће све постати ствар историје.

Шта бисте савјетовали људима који би жељели да се окушају у свингању?

Прије свега да се добро преиспитају да ли обоје то заиста желе. Уколико постоји и само трачак неодлучности или љубоморе код неког од партнера, то може довести до катастрофе и прекида везе. Добро размислите шта желите и у шта се упуштате, јер након тога нема повратка. Ако се већ одлучите на тај корак, гледајте да то не радите са пријатељима, јер се врло лако може десити да након тога пријатељство пукне. Ми смо имали среће, али из искуства других парова знамо да велики број пријатељстава престаје након првог свингања. Уколико тражите партнере на интернету, будите на великом, великом опрезу. Готово 90 посто људи на тим страницама су или манијаци или самци који се, из њима знаних разлога, представљају као парови. Обавезно прво тражите да вам некако докажу да се ради о стварним особама. Не дајите личне податке, бројеве телефона, е-маилове, Фацебоок профиле и сл. Најсигурније вам је да направите посебан Скајп профил и да вам се други пар јави путем видео разговора. Тако ћете колико-толико сигурно утврдити о каквим се особама ради. Немојте се изненадити ако налетите на неку вама познату особу за коју не бисте ни сањали да је свингер, нама се то десило (смијех). Тек након више разговора на Скајпу, када будете потпуно сигурни да вам те особе одговарају, можете размишљати о евентуалном сусрету. Бирајте неко фреквентно и неутрално мјесто, са којег се лако и неопажено можете удаљити уколико вам ишта буде сумњиво. Такође, не водите странце кући, а припазите и уколико идете код њих. Прво се добро распитајте о њима, па онда размислите. Мотел је можда најбоље рјешење. И ни случајно не заборавите заштиту. Велика већина свингера води рачуна о свом здрављу, али увијек могу да постоје изузеци. Све је већи број заражених полно преносивим болестима у региону, а здравље је ипак најважније. Будућим свингерима желим срећу у проналаску њима идеалних партнера, а ко зна, можда се некада и сретнемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.