Медији и СПЦ на црној листи Брисела

БАЊАЛУКА - Европска унија би требало да заузме чвршћи став о циљаним санкцијама, уводећи их не само руским актерима који дјелују у региону, већ и "локалним" појединцима и компанијама на западном Балкану који активно промовишу проруске наративе, подстичу дезинформације и поткопавају повјерење јавности у ову заједницу.

Наведено је ово у документу названом "Ослабљивање Русије: Како Европска унија може да се супротстави Кремљу и да га поткопа", који је прије пар дана објавио Институт за безбједносне студије Европске уније у којем се као закључак наводи да Брисел мора што прије да се спреми за дуготрајну конфронтацију са Москвом.

Документ се иначе фокусира на пет кључних региона - поред западног Балкана, оно се односи и Кину, Индо-Пацифик, Јужни Медитеран и подсахарску Африку. Аутори документа у њему анализирају руску тактику хибридног ратовања и приручник за црвене линије, али и "озлоглашену" флоту у сјенци. У овом, како су га назвали приручнику, сугерише се шта би Брисел све требало да уради да би се супротставио опасном руском утицају, при томе анализирајући и стање на западном Балкану за које су навели да можда није војно бојиште попут Украјине, али јесте - кључни фронт у борби против Русије.

Да би се изборили против руске пропаганде препоручује се награђивање послушних, али и наметање нових и већих политичких, али економских санкција свима онима који наводно ометају интеграције са овом заједницом. Ове мјере би обухватале обустављање дијалога на високом нивоу, проширивање санкција политичким личностима и предузећима кроз замрзавање имовине, забрану путовања, али и смањење финансијске подршке из Фонда за реформе и раст.

У наставку овог документа указује се и на то да би о овим питањима било неопходно постићи консензус унутар ЕУ, али и да се умјесто појединачних санкција држава чланица направи другачији приступ који би био далеко ефикаснији, при томе додајући да Брисел има све неопходне алате да се супротстави "злоћудном руском утицају", а који Москва спроводи преко медија, културе и православног хришћанског насљеђа. Када је у питању западни Балкан, аутори су у први план ставили Српску православну цркву, за коју су истакли да је један од кључних инструмената руског утицаја у Србији, Црној Гори, Сјеверној Македонији и Републици Српској. Упозорили су да је фузија религије и идентитета кључни стуб руске меке моћи, а преко које се спроводе подјеле унутар западног свијета, али и покушава спријечити даље ширење НАТО-а и Европске уније. Због тога, сматрају аутори овог документа, неопходно је да тијела ове заједнице појачају своје дјеловање на просторима западног Балкана подржавајући "независне медије", невладин и цивилни сектор, уз санкционисање свих оних који нису на фону тренутне званичне политике ове уније.

Истраживач за међународне односе у бањалучком Центру за друштвено-политичка истраживања Невен Ђенадија каже за "Глас Српске" да га нимало не чуди то што је од стране Брисела, али и аутора ове студије западни Балкан означен као кључни фронт у западноевропској борби против Русије, јер се на овим просторима налази велики број православних земаља. Каже и да га овај документ по свом садржају подсјећа и на недавно објављени нон-пејпер, иза којег су наводно стале Француска и Њемачка.

- Очигледно се одређене снаге не могу помирити да је ЕУ скрајнута из првог ешалона глобалних сила те да је испала из прве лиге и свих комбинација. Једини начин да се врате на сцену, бар на мала врата, јесте преко западног Балкана. Најлакше је своју моћ показивати на слабијим. Схватају да се ствара и успоставља неки нови свјетски поредак. Исцртавају се нове зоне утицаја и западни Балкан је једно од мјеста гдје они тренутно могу покушати да преокрену ствари у своју корист, јер су велики играчи заокупљени другим стварима. Али, ако они до сада нису успјели да сломе "отпор" на овим просторима, не вјерујем да им то може поћи за руком и у будућности. Не видим шта још могу да учине. Могу наставити са санкцијама и притисцима, али не видим како то може промијенити ставове овдашњих људи према Русији. То може бити само контрапродуктивно - каже Ђенадија.

НВО сектору 3,7 милијарди

Истраживање организације "МЦЦ Брисел", иза којег је стао италијански новинар Томас Фази открило је да Брисел већ има добру изграђену и уходану мрежу разних невладиних организација и "тинк-тенкова" за чији је рад само током прошле године издвојено невјероватних 3,7 милијарди евра, што је готово три пута више него што износи свота новца који је планирала за инвестиције на западном Балкану.

Према ријечима овог новинара, ове невладине организације су претворене у моћно пропагандно оружје, алатку за цензуру и антидемократско дјеловање, а како би се извршио притисак на власти у свим оним земљама у којима постоје суверенистичке политике, а које су од стране Брисела таргетиране као проруске.

Подизање бедема

Европска унија се нада да ће успоставити "Црноморски поморски сигурносни центар", да би се супротставила руским акцијама и заштитила критичну поморску инфраструктуру.

Саопштила је ово недавно високи представник за спољну политику и безбједност Каја Калас, појашњавајући да се ради о плану који је дио шире стратегије, а која подразумијева успостављање ближе сарадње с Јерменијом, Азербејџаном, Грузијом, Молдавијом, Турском и Украјином.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.