Медићу седам, Зеленики и Буљубашићу по шест година затвора за злочине у логору Дретељ

Сарајево - Суд БиХ осудио је данас Ивана Медића на седам година затвора, Ивана Зеленику на шест, Марину Грубишић Фејзић на пет година затвора, док је Срећка Херцега ослободио оптужбе за злочине почињене над српским заробљеницима у логору Дретељ 1992. године.

Првострепеном пресудом у предмету "Иван Зеленика и други", Едибу Буљубашићу изречена је казна од шест година, али како је он раније осуђен у Кантоналном суду у Зеници на 34 године, изречена му је јединствена казна од 34 године затвора.

Они су проглашени кривим да су учествовали у широком систематском нападу на цивиле српске националности који су били заточени у војној амбуланти у Мостару и касарни "Бруно Бушић" у Дретељу, гдје су премлаћивани, сексуално злостављани, мучени и одвођени на радове.

Зеленика је осуђен у својству вишег официра у штабу ХОС-а, Буљубашић као замјеник команданта касарне ХОС-а Дретељ, а Иван Медић и Марина Грубишић-Фејзић у својству припадника ХОС-а и стражара у затвору Дретељ.

Зеленика је проглашен кривим што је учестовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем заточења више од 100 српских цивила са подручја Мостара у војној амбуланти у том граду, гдје су премлаћивани, мучени, извођени на рад и од других припадника ХОС-а злостављани, па пребацивани у логор у Дретељу.

Образлажући пресуду, предсједавајућа Судског вијећа Енида Хаџиомеровић рекла је да је Зеленика, између осталог, током јула и августа 1992. године психички и физички злостављао Боривоја Петровића, Илију Домазета тукао гуменом палицом, мучио Петра Голијанина, тукао Петра Лојпура, те присуствовао бичевању Винка Мартиновића, који је подвргнут и електрошоковима.

Едиб Буљубашић је осуђен на шест година затвора, јер је са другим припадницима ХОС-а претукао Божу Балабана, који је након тога преминуо, претукао Ненада Марковића, који је одведен у непознатом правцу и до данас није пронађен, те физички нападао Славка Богдановића.

Иван Медић и Марина Грубишић Фејзић осуђени су за физичко, психичко и сексуално насиље над затвореницима. Медић је проглашен кривим за напад на заточеника у Дретељу, те да је жену свједока "А" прислио на сексуални однос, док је за Грубишић Фејзић Вијеће закључило да је нападала заточенике, а Милета Бјелобабу и свједока "Ц" присилила на сексуални однос.

Судско вијеће је оптужене ослободило кривице за неке догађаје уз образложење да Тужилаштво није доказало њихово учешће у тим догађајима. Они су ослобођени и кривице да су учествовали у хапшењима и заточењима.

"Вијеће није могло утврдити да су оптужени могли самостално утицати на хапшења и заточења у објекте", каже Хаџиомеровићева.

Образалжући ослобађајући пресуду Срећку Херцегу, Вијеће је констатовало да свједоци нису били тачни у идентификацији оптуженог.

"Тужилаштво током поступка није доказало ко је из врха ХОС-а био командант логора Дретељ, а што је било кључно за доказивање кривице Срећка Херцега који се теретио да је био његов замјерник", рекла је Хаџиомеровићева.

Образлажући висину казне, Вијеће је навело како је цијенило да су Зеленика и Медић помогли неким жртвама, те њихово лоше здравствено стање. За Грубишић Фејзић је као олакшавајућа околност у обзир узето да је била млада и емоционално незрела особа, да је удата за особу друге националности, те да се свим свједоцима обраћала с поштовањем.

"Буљубашић је упутио лично извињење свим свједоцима. Признао је извршење инкриминација за које се теретио, те је у свом свједочењу изнио мноштво информација које до тада нису биле познате. Он није тражио ништа за узват, па је стога његово признање још више цијењено", рекла је Хаџиомеровићева.

На крају изрицање пресуде, Хаџиомеровићева је истакла да су се током суђења откриле информације о идентитету других починилаца злочина у Дретељу, те да је Вијећу нејасно зашто они нису обухваћени оптужницом.

"Вијеће примјећује да је Винко Мартиновић Штела био позван као свједок, а у оптужници је означен учесником удруженог злочиначког подухвата. Један свједок је открила имене више људи који су је силовали, а Тужилаштво је процесуирало само једну особу", навела је Хаџиомеровићева.

Оптуженима, који су првостепеном пресудом осуђени, продужене су мјере забране.

На ову пресуду могуће се жалити Апелационом вијећу Суда БиХ.

Портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић изјавио је новинарима да је Тужилаштво задовољно осуђујућим дијелом пресуде, али да ће уложити жалбу на ослобађајући дио пресуде и тражити изрицање строжих санкција.

"За ова кривична дјела ратног злочина требају бити изречене строже казне и због тога ћемо упутити жалбу Апелационом вијећу Суда БиХ", најавио је Грубешић.

Суд БиХ потврдио је 13. марта 2012. године оптужницу која Зеленику, Срећка Херцега, Едиба Буљубашића, Ивана Медића и Марину Грубишић-Фејзић терети за почињење кривичног дјела злочин против човјечности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.