Машовић на излазним вратима

БАЊАЛУКА - Којим путем ће наставити Институт за нестала лица БиХ, требало би да буде познато након нове рунде разговора која се очекује у наредним данима и током које ће сва отворена питања и проблеми са којима су највише сусрећу породице које још трагају за најмилијима бити стављени на сто.

Судбина Института за нестала лица БиХ је кључна прича на којој Српска већ дуже вријеме инсистира, али нема партнера у томе на другој страни. Општи став је да та институција од формирања није испунила очекивања, односно сасвим супротно, успорила је процес тражења несталих, што је недопустиво, те би требало да буде или реформисана или укинута.

Министар за људска права и избјеглице БиХ Милош Лучић потврдио је за “Глас Српске” да је договорен састанак надлежних који би требало да буде одржан током идућих дана. План је да то буде у сриједу и да се за истим столом нађу представници институција БиХ, Републике Српске, Тужилаштва БиХ и породица несталих особа.

- Послије овог састанка ћемо имати далеко више информација о дјеловању Института у наредном периоду - истакао је Лучић и потврдио да један од чланова Колегијума директора Института за нестала лица, Амор Машовић, испуњава услове за одлазак у пензију.

Представници породица несталих из Српске већ дуже вријеме имају бројне притужбе управо на Машовићев рад, али његове године нису једино што је спорно у тренутном саставу Института.

Појединим члановима руководства мандати су истекли прије готово десет година, други су чланови Привременог управног одбора, а све гласније се из Српске чује да та институција није урадила повјерене задатке и да су пропали сви покушаји да се врати на прави пут. Савјет министара је, наиме, уз сагласност другог саоснивача, Међународне комисије за нестале, донио одлуку о формирању Привременог управног одбора 2016. године, а и ревизори су у најновијем извјештају оцијенили да је статус “Привремени управни одбор” неуобичајен, те да постоји ризик у погледу одлука које произлазе из рада тог тијела и успореног реаговања на битна питања.

Посљедњи покушај реорганизације Института за нестала лица заустављен је прије неколико година непосредно пред постизање договора који је, како тврде из Српске, био извјестан, али је прво изигран од стране представника из ФБиХ, а потом и са нивоа БиХ. Најважнија је, како су истицали чланови радне групе из РС, ентитетска заступљеност, односно да чланови Управног одбора института и Колегијума директора буду бирани из РС и ФБиХ.

Предсједник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић нагласио је да, у складу са законом, не постоји нешто што се назива “привремени управни одбор”, да нема времена за чекање јер вријеме узима свој данак.

Да је крајње вријеме да се ствари покрену са мртве тачке, у неколико наврата је наглашавао и предсједник Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Српске Вељко Лазић. Представници организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила сарајевско-романијске регије траже да буде убрзан процес тражења несталих и стављена тачка на многа питања која су већ предуго активна.

Комисије

Република Српска још потражује око 1.600 несталих бораца и цивила, док се у три спомен-костурнице у Српској још налазе посмртни остаци око 600 ексхумираних неидентификованих лица. Из Српске годинама упозоравају да је процес тражења несталих Срба у застоју након формирања Института за нестала лица БиХ 2008. године, те да би тражење несталих до сада било скоро завршено да је процес остао у надлежности ентитетских комисија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.