Марко Микеревић - Бејтића за најтеже злочине оптужили његови саборци

ДОБОЈ - Не могу да вјерујем да Самир Бејтић није осуђен за ратни злочин ни на трећем суђењу у Кантоналном суду у Сарајеву, иако су га за најтеже и најсвирепије злочине оптуживали његови саборци.

Рекао је ово јуче "Гласу Српске" Марко Микеревић, судија поротник Окружног војног суда у Сарајеву у процесу званом "Казани" у којем је 1994. године суђено припадницима Девете и Десете брдске бригаде Aрмије РБиХ, којима су командовала двојица сарајевских криминалаца Рамиз Делалић Ћело и Мушан Топаловић Цацо. 

Злочини  

- Aко се то није догодило у рату, што се у неку руку могло и очекивати пред Окружним војним судом у Сарајеву, јер тадашњи процес био је само фарса чији је циљ био да се умири дио домаће и свјетске јавности и да се заташкају злочини, за то сада нема оправдања - казао је Микеревић.

Каже да оптужница из 1994. године никога није теретила за ратни злочин, него за убиства, саучешће у убиствима и непријављивање убистава.

- Невјероватно је да Бејтић поново није осуђен, тим прије што су у ратном процесу, коме сам присуствовао као судија поротник, у истражним документима, које је водио Идриз Каменица, констатована признања свирепих убистава српских цивила која су починили припадници Десете брдске муслиманске бригаде, а међу њима и Самир Бејтић - каже Микеревић.

Додаје да је документовано посебно свирепо убиство Душка Јовановића и Ергина Николића, које је измасакрирала група Цациних војника, међу којима је био и Бејтић.

- Да би их лишили живота, Бејтић је узео у обје руке сабљу и забио је кроз врат Ергина Николића, а затим су Нихад Хоџић и Сабахудим Жигић ударали ножевима по његовом тијелу. Душка Јовановића боли су Aрмин Хоџић и Сеад Кадић. Придружили су им се Самир Сеферовић, Мушан Топаловић, Жига и Кадић. Потом Јовановићево тијело боде и Бејтић и одвлаче га до ивице јаме Казани. Бејтић је тада одвојио Николићеву главу од тијела, а оба тијела су без глава бацили у Казане - присјећа се исказа у судници 1994. године судија Микеревић.

Каже да су и тада неки припадници Девете и Десете брдске, који су процесуирани, оптуживали Бејтића за злочине.

- Самир Сеферовић је потврдио суду да је видио како Бејтић отвара Јовановићеву лобању, вади мозак и даје га псу. Пошто пас није хтио да једе људски мозак, Бејтић и његова дружина искасапили су пса ножевима и заједно са измасакрираним тијелима Срба бацили у један камени усјек дубок тридесетак метара - сјећа се Микеревић свједочења Сеферовића у судници 1994. године.

Додаје да је Aсиф Aлибабић свједочио да је Бејтић по наређењу Мушана Топаловића Цаце довео у команду старији брачни пар Радослава и Марину Комљенац. Он је рекао да су их одатле одвезли до ровова на Казанима, гдје су убијени пререзивањем вратова, а да је њихова тијела Омер Тенџо бацио у провалију. 

Суђења 

Од 27 оптужених у "случају Казани" те 1994. године, 14 их је осуђено, али нико од њих није отишао на издржавање казне.

- Многе сам одмах послије суђења виђао на сарајевским улицама - каже Микеревић, који је као судија поротник у Сарајеву боравио до 1996. године.

Кантонални суд у Сарајеву ослободио је у понедјељак припадника злогласне Десете брдске бригаде Aрмије РБиХ Самира Бејтића оптужби за ратне злочине над Србима почињене током рата на локалитету Казани у Сарајеву.

Ово је било треће поновљено суђење Бејтићу који се једини терети за ратни злочин. Остали осуђени припадници Десете брдске нису осуђени за ратни злочин него за убиства. Окружни војни суд у Сарајеву је у децембру 1994. године осудио неколико њих за убиства на Казанима, а изречене казне су износиле од десет мјесеци до шест година.

Командант Десете брдске Мушан Топаловић Цацо никада није суђен, јер је убијен у Сарајеву 1993. године послије обрачуна Десете брдске бригаде са војном полицијом.

Цацо је, како су раније објављивали сарајевски медији, био веома близак са Изетбеговићем.

- Предсједник га је (Цацу) у почетку звао "сине Мушане", а он њега "Дедо" - писали су медији и тврдили да су Цацине посљедње ријечи када је убијен биле: "Шта ти је ово требало, Дедо?"

Одсјечена српска глава била је услов за припадност Цациним јединицама - нека врста чланарине.

Због недостатка доказа, Хашки трибунал је "случај Казани" прослиједио домаћем правосуђу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.