Марко Аћић за "Глас Српске": Српска може бити само подручје транзита за мигранте

Ако Регионални стамбени програм за избјегла и расељена лица заврши у јуну 2022. године, добар дио зацртаних циљева биће испуњен, али не и сви који су постављени на почетку пројекта.

Истакао је то за “Глас Српске” вршилац дужности директора Републичког секретаријата за расељена лица и миграције Марко Аћић, који је оцијенио да је ријеч о веома захтјевном пројекту чија реализација траје већ неколико година, уз добру сарадњу са земљама партнерима у региону.

- План је био да се у БиХ изгради 5.400 стамбених јединица, по 1.800 за Србе, Хрвате и Бошњаке. Овај план до рока неће моћи бити у потпуности остварен - рекао је Аћић.

ГЛАС: Како оцјењујете програм и сарадњу са земљама?

АЋИЋ: То је највећи пројекат који се имплементира у БиХ и Српској када је у питању стамбено збрињавање избјеглица, расељених лица и повратника. Ради се о пројекту са високим стандардима градње, а корисници су лица која немају условну стамбену јединицу у региону, односно БиХ, Хрватској, Србији и Црној Гори. Сарадња у региону је коректна, јер се у овом пројекту сви сусрећемо са истим пословима и проблемима.

ГЛАС: Поједини представници удружења избјеглих и расељених лица сматрају да пројекат предуго траје. Због чега је долазило до застоја и пролонгирања рокова? Да ли се могло брже радити?

АЋИЋ: Увијек се може радити брже и боље. Ријеч је о сложеном пројекту у готово свим сегментима. Донатори су од почетка захтијевали одређене административне процедуре које су биле услов за почетак реализације. Дуго је трајао избор корисника, провјеравала се имовина у региону и БиХ, обилазио терен у локалним заједницама, постојао је различит приступ о испуњавању обавеза, односно обезбјеђивању земљишта, прикључака, дозвола. Све је то доводило до застоја у реализацији, а на то треба додати и јавне набавке за пројектовање, надзор и извођење које су се спроводиле искључиво у складу са Законом о јавним набавкама.

ГЛАС: Ресор који водите задужен је и за миграције. Како видите актуелну ситуацију у вези са мигрантском кризом? Ко је крив и какво је стање?

АЋИЋ: Републички секретаријат у оквиру својих надлежности спроводи и процес реадмисије на простору Српске, као дијела миграционе политике. Очекује се већи прилив миграната. У протекла два мјесеца дошло је до промјене мигрантских рута кретања према Унско-санском кантону, а мигранти као алтернативу кретања користе српска повратничка села, што изазива велики проблем међу становништвом, као и градња кампа Липа. У Српској неће бити изградње мигрантских центара, а њена територија им може бити само транзит.

Колективни центри

ГЛАС: Колико особа још има у колективним центрима у Српској. Када ће бити затворени, те колико и то зависи од Регионалног програма?

АЋИЋ: Кроз Регионални стамбени програм, као и пројекте САФ и ОПЕК стамбено је збринут мали број породица из колективних и алтернативних видова смјештаја. Међутим, Пројекат ЦЕБ2 намијењен је искључиво за расељавање корисника колективних и алтернативних видова смјештаја. Овај пројекат имплементира се у 15 локалних заједница, гдје ће бити изграђено 16 вишепородичних зграда са 549 станова и два потпројекта за доградњу и санацију специјализованих установа, социјално-геријатријских центара у Дервенти и Требињу са капацитетом од 130 мјеста. Комплетан пројекат ЦЕБ2 биће реализован до краја 2022. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.