Манастиру Рмањ пријети потоп

СAРAЈЕВО, БИХAЋ - Директор "Електропривреде БиХ" Aмер Јерлагић и начелник општине Бихаћ Хамдија Липовача данас ће у Бихаћу разговарати о могућностима изградње хидроцентрала у Мартин Броду, сазнаје "Глас Српске" из "Електропривреде БиХ".

Због најаве изградње хидроцентрала у Мартин Броду раније су одржавани масовни протести становништва и разних удружења. Изградња би, поред уништавања изузетних природних љепота којима обилује ово мјесто поред Дрвара, довела и до потапања средњовјековног манастира Рмањ.

- Састанку је требало да присуствује и федерални премијер Неџад Бранковић, али је спријечен, јер се данас у Мостару одржава сједница Владе ФБиХ. За састанак је била најављена и могућност потписивања споразума о студији изводљивости изградње хидроцентрала - наводи извор из "Електропривреде БиХ.

Портпарол овог предузећа Фахро Мемић потврдио је да ће данас тај састанак бити одржан, али је негирао да ће бити потписан било какав споразум.

- Разговараће се о томе какво је расположење грађана и какве су могућности везане за евентуалну градњу хидроцентрала - каже Мемић.

Савјетник начелника општине Бихаћ Aмарилдо Мулић, међутим, каже да изградња хидроцентрала у Мартин Броду званично није најављена као тема разговора, али да би "можда могло бити питања на ту тему".

- Ријеч је о састанку у вези са нисконапонском мрежом у градским насељима и мјесним заједницама. Састанак се одржава на наш захтјев - рекао је Мулић.

Мјештани Мартин Брода страхују да би изградња хидроцентрале довела у питање судбину средњовјековног манастира Рмањ, јер је планирана свега 700 метара од њега. Они истичу да их нико из Владе ФБиХ никада није питао за мишљење и тражио став Управе манастира Рмањ и представника мјесне заједнице Мартин Брод.

- Ово схватамо као дискриминацију српског народа и Српске православне цркве. Осим тога, крши се и право да Срби опстану на својим вјековним огњиштима - истакао је игуман манастира Рмањ, Серафим.

Он је додао да је манастир Рмањ из прве половине 15. вијека задужбина Катарине Бранковић, вијековима је био центар духовног, религиозног и националног доживљаја српског народа све до његовог потпуног разарања 1944. године, када су га бомбардовали нацисти.

И поред свих историјских чињеница и знаменитости, истакао је игуман, опет желе да се изградњом енергетског постројења поплави тешком муком обновљени манастир.

- До изградње хидроцентрале не смије доћи, јер би то угрозило природна богатства и довело до промјене климе. Сматрамо да ни терен није подложан за то - рекао је Игуман Серафим.

 Изградња би промијенила климу

Према ријечима предсједника мјесне заједнице Мартин Брод Милана Родића, већина мјештана живи од земљорадње и туризма, а изградњом хидроцентрале би се угрозила њихова егзистенција, јер би се промијенила клима.

- Температура воде, која је сада од осам до десет, попела би се на најмање 20 степени Целзијусових. То би утицало на комплетну биолошку ситуацију - рекао је Родић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.