Малкић начелник само Бошњацима

СРЕБРЕНИЦA - Најновији медијски притисци бошњачких политичара из Сребренице и Сарајева на прогнане Србе који се враћају из Бајине Баште на шире подручје Скелана, наставак је етничког чишћења које је у овом дијелу Подриња започето 1971. године.

Ово је изјавио предсједник Скупштине општине Сребреница Радомир Павловић реагујући на изјаве актуелног начелника Aбдурахмана Малкића федералним медијима да је "Влада Републике Српске изградила пут за злочинце који су починили геноцид у Сребреници"

Том изјавом Малкић, којем је функцијом првог човјека у Сребреници, повјерена будућност Срба, исказао своју мржњу према свему што је српско у Сребреници. Он се изјаснио и да је начелник само бошњачког народа - рекао је Павловић.

Поруке бошњачких политичара српском народу познате су и јасне само је овај пут други пошиљалац. Циљ те поруке, а и претходних, је јасан - Подриње без Срба.  

Карактеришући Малкића као "апсолутистичког владара попут Хомеинија" Павловић је истакао  његову и намјеру осталих бошњачких политичара да, представљајући сребреничке Србе као ратне злочинце, оправдају пред свијетом понижења и разне тортуре којима у миру излажу домицилно српско становништво.

- Већ шест година Малкић је први човјек у Сребреници. За то вријеме чињена је таква дискриминација над српским становништвом да је данас у мјесним заједницама Радошевићи и Осат, од 150 српских кућа обновљено само осам. У Топлици  је обновљено 28 од 250, у Костоломцима 15 од 140,  а у  Крњићима осам од 240 порушених кућа. У Ратковићима још није обновљена ниједна српска кућа -  тврди Павловић и наглашава да је то "Малкићева правда и позив на помирење у Сребреници".

Он истиче да се Малкић није ни осврнуо на недавне закључке, који су му, са митинга у Скеланима, недавно упутили Срби и Бошњаци позивајући га да прекине са дискриминацијом и да помогне становништву које се налази у тешкој социјалној и економској ситуацији.

- Малкић, као што су чинили његови претходници прије више од 30 година, изграђује индустријску зону у Поточарима а потпуно игнорише захтјеве становништва са скеланског подручја да на том простору отвори неки производни погон и омогући људима да живе од свог рада - нагласио је Павловић закључивши да је стагнација у економском развоју Скелана "етничко чишћење тог простора".

Запостављен економски развој Скелана

Радомир Павловић тврди да је, према попису из 1971. године, на ширем подручју Скелана живјело око 50 одсто Срба и да је двије трећине земљишта било у њиховом власништву.

- До 1991. године са подручја Радошевића и Осата исељено је око 2.500 Срба, Брежана, Крњића и Костоломаца око 3.500, Топлице, Црвице и Скелана више од 3.000. Од 1971. до 1991. године само у Бајину Башту иселило се око 6.000 Срба - прецизирао је Павловић.

Он тврди да је у том периоду потпуно запостављен економски развој скеланског краја и да су сва средства од ренте, која је требало да буду уложена за развој тог дијела Сребренице, отишла у индустријску зону Поточаре.

- И данас имамо потпуно исту ситуацију. На подручју Скелана већинско становништво чине Срби, а на подручју Поточара Бошњаци - закључио је Павловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.