Мале шансе за ревизију пресуде „Прлић и остали“

Загреб - Након најаве хрватског државног врха да ће испитати све механизме на основу којих би посљедња хашка пресуда, у случају шесторице Хрвата из БиХ осуђених за ратне злочине, била оспорена, мишљења стручјака су опречна - од тога да су за то мале шансе до тога да, ипак, постоје неке могућности.

Адвокати „шесторке“ сматрају, наиме, да су мале шансе за ревизију пресуде хрватској шесторици, осуђеној у сриједу пред Хашким судом на високе затворске казне због злочина над муслиманима 1993.-1994.

Према Статуту хашког суда, ревизија правоснажне пресуде могућа је ако се појаве неки нови докази који нису били познати у ранијим фазама поступка.

Адвокати осуђеног генерала Слободана Праљка, који је попио отров у судници трибунала након чега је преминуо, Ника Пинтер, каже да су шансе за то мале, а упозорава и на то да се Хашки суд затвара крајем године.

„Ако Праљкова породица буде тражила (ревизију) видјећу, али лично са тим судом не жеим више апсолутно ништа да имам”, рекла је Пинтер за Хину.

Обране осталих осуђеника још нису одлучиле о даљњим корацима, али такође истичу да је ревизију готово немогуће добити.

„Шансе да се нађу неки нови докази су врло мале, готово никакве”, рекао је извор близак обрани.

Они подсјећају да су у првостепеном поступку искористили све доказе против теза о удруженом злочиначком подухвату и међународном сукобу у БиХ, познатих из ранијих пресуда БиХ Хрватима - Блашкићу, Кордићу и Налетилићу.

„Покушали смо их срушити, али нажалост нисмо успјели”, навео је исто извор.

Одбрану чуде огорчене реакције хрватских власти на пресуду шесторки, с обзиром на то да се Фрањо Туђман, Гојко Шушак и Јанко Бобетко већ спомињу у ранијим пресудама.

„Неко је очито преспавао 20 година”, оциј енио је извор.

Хашки суд осудио је у среду шесторицу челника некадашње републике Херцег Босне на 111 година затвора за злочине над муслиманима, почињеним у склопу удруженог злочиначког подухвата у којем је учествовала тадашња власт у Загребу.

Највиши хрватски званичници оштро су критиковали одлуку Жалбеног вијећа суда у Хагу и најавили да ће то питање подићи чак на ниво Савјета безбједности УН, које је оснивач трибунала.

Према ријечима професора Давора Деренчиновића с Правног факултета у Загребу, та ревизија могла би бити направљена путем правног насљедника Хашког суда тзв. резидуални механизам за међународне казнене судове (Mechanism for Interational Criminal Tribune - MICT).

Једна од могућности које предвиђа Статут тог резидуалног механизма је и преиспитивање, односно ревизија пресуде.

Према правилу 146, ако се открију неке нове чињенице, које нису биле познате у вријеме вођења поступка и које нису могле бити откривене, а могле би бити одлучујуће за доношење друкчије одлуке, постоји могућност да осуђеници или тужилаштво предсједнику тог механизма поднесу захтјев за преиспитивање пресуде.

„То би била нека врста обнове поступка”, појашњава за Глас Славоније професор Деренчиновић додајући да ту могућност нема држава.

С њим се слаже и адвокат осуђеника Миливоја Петковића, Весна Алабурић, али према њеном мишљењу на ту ревизију не треба пуно рачунати.

„Постоји само један начин. То је ревизијски поступак ако сазнате неке нове чињенице или доказе, али они морају бити од таквог значења да могу довести до другачије пресуде. Ја овог тренутка не видим могућност успјешне ревизије”, казала је Алабурић за загребачку Н1 тв.

Професор Деренчиновић, пак, сматра да држава ипак може учинити нешто, али не у овом поступку него у другим поступцима.

„Имамо правни интерес у предметима Шешељ, Симатовић-Станишић, као и у предмету Младић за геноцид у општинама у којима су жртве били Хрвати. Ту би Хрватска требало да се укључи као пријатељ суда“, рекао је Деречиновић и додао да према правилу 83 Статута међународног резидуалног механизма Вијеће може позвати државу, организацију или особу или им одобрити да приступе Вијећу и изнесу ставове о било којем питању које то вијеће одреди“, указао је Деренчиновић.

Он сматра да је, рецимо, у предмету Шешељ било простора да Хрватска интервенише, што би било важно не само за Хрватску него и за шири контекст догађаја тоеком Домовинског рата.

„Такођер би било добро да се Хрватска укључи и у предмет Симатовића и Станишића, који су оптужени за злочине у Хрватској и БиХ, јер се ту ради о изравној укључености Србије преко Службе државне безбједности“, навео је и додао:

„Мислим да би се у Хрватској о тим стварима требало почети стратешки промишљати, а не доносити одлуке ад хоц. Односно низом других мјера, лобистичких и свакако политичких, а не само правних, треба утицати да се ова перцепција о Хрватској, која је у овом тренутку негативна, промијени, јер једноставно није у складу са историјским чињеницама“, закључио је професор Деренчиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.