Македонски шамар Бриселу

Бањалука - Пропали референдум у Македонији, на којем су се грађани изјашњавали о промјени имена ове државе и приступању Европској унији и НАТО-у, шамар је Бриселу, али и Сјеверноатлантској алијанси.

Сматрају то саговорници “Гласа Српске” који тврде да се може очекивати да у наредном периоду дође до додатне радикализације овог проблема, али и наставка политичких притисака на ову некадашњу југословенску републику.

Професор бањалучког Факултета политичких наука Жељко Будимир каже да су резултати референдума показали да политика коју води Зоран Заев у суштини нема подршку македонског народа.

- Оних нешто више од трећине који су гласали чине албански дио Македоније. Они подржавају политику која се намеће из Брисела и Вашингтона. Та политика води Македонију у Сјеверноатлантску алијансу, али македонски народ је показао да није за то и да жели да сачува идентитет - каже Будимир.

Упркос томе, наставља он, та машинерија ће кроз друге механизме настојати да се са том политиком настави, али је важно да је македонски народ показао да то не подржава без обзира на све притиске споља.

- Међутим, видјели смо приликом прикључивања неких земаља бившег источног блока НАТО-у да увијек буде нађен механизам да се заобиђе воља народа када је овако важан стратешки циљ у питању. Западу је јако важно да Македонија остане на том курсу, а видјели сте да је Заев већ најавио неке будуће потезе, иако је рекао да ће поднијети оставку ако референдум не успије - каже Будимир.

Он истиче да је суштина да се види да ли је друга страна у Македонији која није за промјену имена спремна да се бори.

- Институционални притисак да се изврши ова задата политика ће се наставити. При томе је могуће да ће опозиција покушати ванинституционалну борбу да се одупре томе, али мислим да Македонија неповратно иде у правцу промјене имена и евроатлантских интеграција. Они који подржавају ту политику ће наћи начин да Македонија остане на том путу и да се настави све ово што је у посљедње вријеме радио Зоран Заев - објашњава Будимир.

Извршни директор Центра за стратешке алтернативе из Београда Душан Пророковић оцијенио је да је пропали референдум у Македонији шамар Бриселу и порука расположења не само македонског, него и свих народа на Балкану да ЕУ и НАТО морају да преиспитају своју политику.
- Замислите само која је то порука једног малог македонског народа, који је пристајао апсолутно на све претходних 25 година, укључујући и суштинску подјелу државе, дајући Албанцима огромну аутономију. Тако да је ово један шамар који су добили у Бриселу и сад би требало да се преиспитају, али сумњам да ће то урадити - каже Пророковић.

Професор Филозофског факултета у Бањалуци и бивши амбасадор БиХ у Грчкој Боро Бронза сматра да се не може прецизно рећи да ли је неко побиједио или изгубио на референдуму.

- Грчка влада је честитала Заеву на таквом резултату, али је с друге стране констатовала да су резултати контрадикторни с обзиром на то да је на референдум изашло тек око 34 одсто грађана Македоније. Очекујем да ће у наредном периоду доћи до нових притисака ЕУ и НАТО-а, а они ће се огледати у званичним посјетама високих званичника Скопљу, који ће вјероватно тражити да се овај споразум о промјени имена спроведе кроз македонски парламент - каже Бронза.

Резултати

Предсједник Државне изборне комисије Македоније Оливер Деркоски потврдио је да референдум у тој земљи није успио, јер није постигнута неопходна излазност.

На референдуму је гласало 666.743 грађана или 36,91 одсто од укупног броја уписаних бирача, објавила је Државна изборна комисија (ДИК). “За” је заокружило њих 609.813 (91,46 одсто), “против” 37.700 (5,65 одсто), док је неважећих листића било 2,89 одсто.

Замрзнути конфликт

Професор Боро Бронза сматра да овакав резултат референдума може довести до даље радикализације односа унутар Македоније, али и шире, јер је она у геополитичком контексту најнестабилнија земља на Балкану.

- Проблем је што ни Грчка нема ту унутрашњу, али ни спољну безбједност, па је могуће да дође до нових тензија између ове двије државе. Македонија се може посматрати у групи са БиХ, али и Кипром, јер је ријеч о земљама које карактерише замрзнути конфликт. Очигледно да такво стање некоме одговара - истакао је Бронза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.