Лазар Стјепановић за "Глас": Прихватање Српске почетна тачка за сваку причу о БиХ

Позиција Републике Српске јечврста, а сваким покушајем да се обесправи постаје још чвршћа. У претходних 30 година смо видјели да је идеја Запада била да Дејтонски споразум буде неко привремено рјешење, али нису узели у обзир да Српска неће дозволити да нестане ни буде утопљена у унитарну БиХ. Покушајима да одузимањем њене имовине, санкцијама и преношењем надлежности уплаше или уцијене вршиоце јавне власти постигли су контраефекат и пробудили познати српски инат.

Поручио је то у интервјуу за "Глас Српске" правни представник Републике Српске Лазар Стјепановић.

- Садашњу, тридесетогодишњу БиХ најбоље описује једна ријеч - парадокс. Он се огледа у томе да они који позивају на поштовање Дејтона и указују на његово кршење, бивају санкционисани и називани фактором нестабилности управо од оних који дјелују антидејтонски и раде све да Дејтонски споразум не постоји, јер је он посљедња карта коју треба извући да се уруши постојећа БиХ и створи БиХ по њиховој мјери, а то је БиХ без Републике Српске и свега што потврђује вјековно присуство српског народа на овој територији. Искрено се надам да ће у наредних 30 година та пракса бити промијењена и да ће бити прихваћена чињеница да БиХ без Републике Српске не може да постоји - истакао је Стјепановић.

ГЛАС: Ко је у праву када се говори о власништву над имовином у БиХ - Српска, која тврди да је то у надлежности ентитета, позивајући се и на Устав и Дејтон или званичници из ФБиХ, махом Бошњаци, који гурају закон о имовини на нивоу БиХ?

СТЈЕПАНОВИЋ:Сама та њихова потреба да буде донесен закон о имовини на нивоу БиХ даје одговор на питање ко је у праву. Уколико се водимо оним што пише у Дејтонском споразуму, прије свега у анексу два гдје је садржан и споразум о разграничењу, а затим и анекс четири, односно Устав, који је јасно прописао које су чије надлежности, произлази одговор да имовина припада ентитетима и да се тим питањима искључиво они баве. То није никакав хир, већ само треба да се вратимо 30 година уназад и видјећемо да је низ прописа донесен и у Српској и ФБиХ, као што су закони о стварним правима, шумама, водама и тако даље, гдје је регулисана та правна област. То је радила и ФБиХ и Српска, а имамо и Закон о јавној имовини у Брчко дистрикту у којем се децидно наводи шта им све припада и ту нико не поставља никаква питања нити прави проблем. Очигледно је да све што има везе са Српском, па тако ионо што је јасно - да имовина припада ентитетима, доводе у питање и настоје на тај начин да обесправе Српску и Дејтон.

ГЛАС: Да ли то значи, ако је тако, да Бошњаци, па и странци који их подржавају свјесно крше Дејтон, ако узмемо за примјер управо Брчко у којем је супервизор присутан годинама?

СТЈЕПАНОВИЋ:Не само да свјесно крше него свјесно и предузимају акције да би умањили, односно обесмислили Дејтонски споразум, јер им је заправо трн у оку, јер из њега произлази потврда да Република Српска мора да постоји, да мора да постоје два ентитета, три конститутивна народа. Надамо се да те стране силе неће допустити да Дејтон буде урушен, али они ће се и даље свим средствима боритипротив тог споразума и кршити га. Наравно то ће упаковати кроз неке резолуције и активности из којих би послали поруку да не крше Дејтон, али су њихове намјере јасне.

ГЛАС: Како се изборити с тим?

СТЈЕПАНОВИЋ: Добро је што бројне земље имају статус свједока приликом потписивања Дејтонског споразума, тако да не обухвата само земље попут САД, Велике Британије, Француске, које су на страни бошњачке политике. Имамо и прије свих Русију и Србију и то је оно што нас штити и не дозвољава им да тај споразум тек тако укину. Мислим, а из ових 30 година се може извући такав закључак, да они нису успјели, ма колико то покушавају од самог дана потписивања, да претворе Дејтон у неко привремено рјешење које ће након извјесног времена моћи да промијене и укину Српску и конститутивност. У томе нису успјели, а видљиво је да су сада дошли на нову идеју која се зове одузимање имовине. Али, као што се Српска и до сада успјешно борила са тим нападима и притисцима, вјерујем да ће у једном моменту и то питање бити прихваћено онако како је и дефинисано Дејтонским споразумом.

ГЛАС: Сада се Уставном суду БиХ у причу о отимању имовине Српској прикључио и Суд БиХ пресудом о земљишту на Јахорини. Који је крајњи циљ и да ли је и колико опасно, по унутрашњу структуру земље, да се у то укључују и домаће институције?

СТЈЕПАНОВИЋ:Опасно је, прије свега, за сам начин функционисања БиХ, јер нико из Српске нећемо моћи сутра да прихвати тај Суд БиХ као кредибилну институцију, а већ смо видјели кроз суђење предсједнику Републике Српске да су прихватили игру, да буду инструмент одређених страних интереса и учествују у једном незаконитом поступку. Ако су спремни да суде легално изабраном предсједнику Српске због хира једног страног физичког лица, онда су спремни да доносе пресуде које иду у корист страних интереса и дијела ФБиХ.

ГЛАС: Очекујете ли, ипак, и реакцију Кристијана Шмита са позиције високог представника када је ријеч о имовини, иако је рекао да нема намјеру да намеће закон, али захтијева да закон о имовини буде усвојен на нивоу БиХ?

СТЈЕПАНОВИЋ: Утицај и реакције Кристијана Шмита су прилично сведене на минимум. Дјелује да је и он сам свјестан да је његова улога у БиХ потпуно изгубила смисао, а изгубила је јер Српска од самог почетка указује на то да он није могао да буде присутан у БиХ као високи представник. Све што је радио било је у покушају да створи слику о себи као да јесте неки одлучујући фактор у БиХ, али видјели смо и да чим не поступа у складу са интересима политичког Сарајева да га и они називају погрдним називима. Постоје и он је свјестан с ким има посла и мислим да ће те његове реакције бити сведене на минимум.

ГЛАС: Ипак чињеница је да се формално поступак против предсједника Српске води због непоштовање Шмитових одлука, а недавно се огласио објавом да поништава и посљедње закључке Народне скупштине.

СТЈЕПАНОВИЋ:То предузима под притиском. Видљива је уиграна матрица. Прво сарајевски медији почну са одређеним текстовима против закључака из Српске, потом иду изјаве федералних политичара који позивају ОХР да реагује и долази до реакције. У договору са амбасадама које им одговарају и залажу се за њихове интересе, врше притисак и на ОХР. Када причамо о свим тим одлукама и Шмита и претходних високих представника, јасно је да оне нису смјеле да имају правно дејство јер немају мандат законодаваца, улогу неке извршне власти или судије у БиХ. Такозвана бонска овлашћења су само закључци на конференцији гдје је поздрављена улога високог представника, али то им је било довољно и практично се само за то могу и ухватити и рећи да он има таква овлашћења, али заправо када би се држали права и закона, јасно је да апсолутно ни на шта не би могао да утиче када се ради о БиХ.

ГЛАС: Канцеларија правног представника се, првенствено, бави предметима пред Европским судом за људска права и апликацијама против Српске, а након што им буду достављене из Канцеларије агената при Савјету министара БиХ. Има ли основа да се поново пред тим судом покрене питање да ли су коришћењем бонских овлашћења повријеђена људска права појединаца, а имајући у виду да су тамошње судије раније одбиле такав став функционера које је смијенио високи представник? Неки сматрају да би тако нешто требало покренути након процеса предсједнику Српске.

СТЈЕПАНОВИЋ: Има основа јер се крши више чланова којима је прекршена Европска конвенција о људским правима, али јасно је да би и у том случају, мислим, био огроман притисак на Европски суд за људска права. Такав потез би имао смисла уколико би се могло очекивати да би тај суд могао донијети одлуку какву треба и у складу са Европском конвенцијом, али сам убијеђен да би, чим би и поднијели такав захтјев, почела кампања против једне такве апликације.

ГЛАС: Једном сте рекли да је политичка шизофренија федералних политичара скренула БиХ са европског пута. Због чега то кажете и можемо ли уопште причати о том путу док странци одлучују у БиХ?

СТЈЕПАНОВИЋ:Када прочитате дефиницију шизофреније, најсликовитије објашњава ситуацију, односно одређене потезе федералних политичара. Кад су усвојене измјене Кривичног законика Српске и уведена клевета, Денис Звиздић је поднио апелацију Уставном суду БиХ, а тај закон се искључиво примјењује у Српској и нема везе са ФБиХ која има свој Кривични закон, тако да је нејасно зашто се и бави тиме. Потом је поводом Дана Српске министар Зукан Хелез поднио кривичну пријаву против функционера из Српске који су присуствовали прослави, јер, како је наводио, крше Устав. С друге стране, док се у Бањалуци одвија мирна и свечана парада, у Зеници се пале српске заставе и у одређеним мјестима по ФБиХ организују маршеви са исламским покличима и позива на убијање Срба. Таквим случајевима се не баве политичари у ФБиХ, не дају изјаве да осуђују такве потезе него се баве дефилеом и ко се налази на бини на Дан Републике. Било је још примјера који потврђују ту шизофренију, а када је ријеч о европском путу БиХ - оног момента кад Сарајево прихвати да БиХ може да постоји када постоји и Српска то је почетна тачка за причу о европској БиХ. До тада ћете имати ту ситуацију да се најмање пита БиХ, а највише стране амбасаде и страна физичка лица.

Случај "Ковачевић"

ГЛАС: Славен Ковачевић се жалио Европском суду за људска права у Стразбуру тврдећи да му је угрожено бирачко право, јер као неко ко живи у ФБиХ може да гласа само за Хрвата и Бошњака за чланове Предсједништва те исто када је ријеч о делегатима у Дому народа Парламента БиХ, с обзиром на то да Српска бира српске делегате. Након јавне расправе коначна одлука Суда би требалода буде на прољеће. Шта очекујете?

СТЈЕПАНОВИЋ:Надам се да ће суд, као једна озбиљна институција, одбити захтјев Ковачевића да је његово право повријеђено, јер нису били испуњени ни сви услови да суд разматра то питање, а с друге стране видљиво је да његова права нису повријеђена. Могао је да гласа, да остварује своје бирачко право, а то што има потребу и жељу да одлучује ко ће у Српској да обавља одређене функције, то су његове личне ствари које не могу битиприхваћене. Вјерујем да ће и Европски суд да приступи и поступи на тај начини одбије његов захтјев. Видјећемо. Све би требало да буде познато у марту, априлу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.