Критике Српској, уступци Хрватима

Брисел - Одбор за спољне послове Европског парламента усвојио је јуче резолуцију о БиХ у који је уграђен добар дио амандмана хрватских посланика који се односе на подршку федерализацији земље, али мјеста у тексту није било за приједлоге који су ишли у правцу заштите права РС.

Резолуција је сачињена на основу извјештаја о напретку БиХ за 2016. годину чији је аутор извјестилац Европског парламента за БиХ Кристијан Дан Преда. Он је у два веома важна питања, попису становништва и одлуци Уставног суда БиХ у вези са Даном РС, исказао ставове који су директно уперени против Српске. Указао је да је попис становништва у БиХ обављен регуларно и у складу са законима и изразио жаљење што није спроведена одлука Уставног суда БиХ у вези са Даном РС.

Подршку Одбора за спољне послове нису добили амандмани Харалда Вилимског из Слободарске партије Аустрије, који је члан посланичке групе Европа нација и слобода. Његов став је да резултати пописа нису утврђени на исправан начин и да је Српска имала право на референдум. Без подршке је остао и амандман у којем је наведено да БиХ није показала опредијељеност за даље испуњавање реформи, али је зелено свјетло добио приједлог да се БиХ скреће пажња да није спровела одлуке Европског суда за људска права у предметима "Сејдић и Финци", "Зорнић" и "Пилав". Одбачен је и амандман којим би у резолуцију ушао и дио који се односио на недавна хапшења бивших припадника ХВО-а у Орашју. Подржано је неколико амандмана у којима је указано да треба ојачати борбу против корупције.

На нацрт извјештаја је уложено чак 288 амандмана, а Преда каже да је успио да са представницима најважнијих политичких група договори 24 компромисна амандмана, који покривају 153 од 288 амандмана. Прихватио је да у компромисне амандмане укључи већи дио амандмана хрватских посланика, између осталог и начела федерализма, децентрализације и легитимне заступљености у БиХ. Ипак, истакао је да Брисел неће тражити уставне промјене у БиХ.

- Од БиХ не тражимо уставне промјене. Ми само говоримо о европским принципима и помињемо вриједности које дијелимо у ЕУ, као што су децентрализација, па и принцип федерализма, који важи у неким земљама - навео је Преда и одбацио тврдње хрватских политичара да ће реформа изборног законодавства бити нови услов на европском путу БиХ, истичући да ЕУ неће вршити притисак да буде донесен нови Изборни закон.

Хрватски посланик и потпредсједник Одбора за спољне послове Дубравка Шуица похвалила је Преду за веома добар извјештај и за компромисне амандмане.

- Начело федерализације различито тумаче бошњачка и хрватска политика. Прва у томе види подстицај за подјеле на етничкој основи, а друга гаранцију за равноправност Хрвата. Тај термин се криво тумачи, што се могло чути посљедњих дана, али и на овом састанку одбора, да то води ка етничким подјелама. Далеко од тога, наш став је да БиХ треба да буде цјеловита држава, али на принципима федерализма, супсидијарности и децентрализације. То су основни принципи. Белгија живи на тим принципима и стога се заиста чудим да се неко томе противи - казала је Шуица.

Представник Европске комисије Џорџ Зиглер из Опште управе за регионалну политику и преговоре о проширењу, означио је појам конститутивних народа као кривца за дискриминацију неких етничких заједница. Слично су говорили представници Зелених и дио Социјалиста.

- Треба смањити елементе етничке природе и подстаћи грађански елемент. Дејтон је био добар за завршетак рата, али није довољно добар за БиХ и улазак у ЕУ - рекао је Зиглер, на шта су бурно реаговали хрватски посланици.

Посланик Јозо Радош сматра да је извјештај избалансиран и да добро уочава потешкоће у БиХ, али да би требало да буде прецизнији у неким дијеловима јер се у компромисним амандманима не спомињу уставне промјене, него се говори о институционалним промјенама, што је пуно блажи облик.

Шведски либерал Јасенко Селимовић, рођени Сарајлија, казао је да су упућене противрјечне поруке.

- С једне стране тражимо да БиХ буде чврста, уједињена земља, а подржавамо федерализацију, а у БиХ федерализација значи етничку федерализацију. То би још више закомпликовало структуру државе - рекао је Селимовић, истичући да сада не треба инсистирати на промјени Устава, него када БиХ уђе у ЕУ.

Европски парламент би текст резолуције требало да разматра у марту.

Одговор на упитник

Европски комесар за проширење и политику сусједства Јоханес Хан изразио је јуче у обраћању на конференцији о теми "Локалне и регионалне власти у региону проширења и регионалној политици ЕУ", коју је организовао Европски парламент, увјерење да ће БиХ успјешно одговорити на питања из упитника Европске комисије.

Хан је честитао властима у БиХ на добро одрађеном послу, додајући да ће локалне и регионалне власти имати све већи значај када је ријеч о чланству у ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.