Кришто: ХДЗ неће бирати представнике РС-а у Савјету министара

Сарајево - Oсновно политичко начело нашега дјеловања јесте да у институцијама власти на свим разинама БиХ требају бити представници свакога народа који су добили повјерење народа којега већински представљају.

ХДЗБиХ има апсолутну подршку хрватскога народа, изјавила је у интервјуу за данашње "Ослобођење" предсједавајућа Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и замјеник предсједника ХДЗБиХ Борјана Кришто.

По њеним ријечима, СДА као релативни побједник избора у бошњачком бирачком тијелу јенивоима разинама. ХДЗБиХ ће поштивати тај договор и створити стабилну парламентарну већину, која ће имати потребан капацитет реализације заједнички утврђенога програма, у складу с Уставом и у интересу свих и цијеле БиХ.

Упитана да ли сматра да би државна власт била ефикаснија од садашње, уколико би у њој био СНСД умјесто Савеза за промјене, казала је како у ХДЗ-у имају своје мишљење о свим странкама и коалицијама, али нити желе нити су у позицији бирати онога тко ће представљати Републику Српску у Савјету министара БиХ.

- За нас је примарно начело легитимно представљање у складу с Уставом и резултатима избора. Када је кренула прича о реформи правосуђа - Структуралном дијалогу, препоруке о ономе што би се требало мијењати биле су сажете на више стотина страница. На инсистирање из РС-а, па и уцјене у виду напуштања сједница Структуралнога дијалога, прича се свела на суђење за ратне злочине и укидање Суда и Тужилаштва БиХ - навела је Кришто.

Кад се говори о реформи правосуђа, она онда подразумијева један циљ, а то је учинковито правосуђе, утемељено на професионализму, законима, Уставу и моралу, правосуђе у функцији права и правде у Босни и Херцеговини.

- Једино такво правосуђе има смисла и оправдану друштвену функцију. Нажалост, и то није само моје мишљење, сад смо далеко од таквога правосуђа. Зато Структурални дијалог треба водити одговорно с професионалнога и политичкога аспекта, а без икаквога политикантства и намјере да се некога "превари" стекне некаква доминација једних над другима и слично, да би једни другима судили. Суђење за ратне злочине је важно, али и осјетљиво питање које се неријетко користи за покушаје фабриковања пожељних виђења протеклога рата у БиХ или стјецања неких наводних претпоставки за креирање политичких процеса у будућности. То свакако не придоноси испуњавању примарни задаци правосуђа, а истодобно рађа ново неповјерење у правосуђе у БиХ - казала је Кришто за "Ослобођење".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.