Кришоку у уторак истиче мандат: Да ли Американац остаје на челу ОХР-а?

Ведрана Кулага Симић 12.07.2026 21:59

Фото: Агенције | Луис Џ. Кришок

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Америчком дипломати Луису Џ. Кришоку у уторак, 14. јула истиче "мандат" вршиоца дужности високог представника у БиХ, који је добио као својеврсно прелазно рјешење до постизања договора између свјетских моћника о новом шефу ОХР-а, али аналитичари више вјерују у опцију да ће он, ипак, мало дуже остати у тој фотељи.

Кључне чињенице

Луису Џ. Кришоку 14. јула истиче предвиђени период вршења дужности високог представника.
Кришок је 1. јула преузео вођење ОХР-а као први Американац и први в.д. високог представника у историји Канцеларије.
До именовања в.д. дошло је због неслагања САД и ЕУ о избору новог високог представника.
Амерички фаворит био је Антонио Занарди Ланди, а европски кандидат Рене Троказ.
На засједању ПИК-а почетком јуна није постигнут договор о новом шефу ОХР-а.
Аналитичари сматрају да је најизвјесније продужење Кришоковог в.д. статуса.
Кришок је поручио да користи сва овлашћења високог представника, укључујући бонска овлашћења.
Милорад Додик тражи провјеру да ли Анекс 10 Дејтонског споразума предвиђа функцију вршиоца дужности високог представника.

Први Американац на челу ОХР-а

1. јул:Кришок је преузео вођење ОХР-а.
4. јул:Истиче предвиђени период вршења дужности

Кришок је 1. јула са позиције замјеника високог представника и супервизора за Брчко дистрикт постао први дипломата који је постављен на чело ОХР-а у својству вршиоца дужности високог представника и први Американац на том мјесту, а то је посљедица актуелног јаза између Вашингтона и Брисела у погледу на протекторат у БиХ.

Озбиљније полемике о високом представнику су отворене у мају након што је Кристијан Шмит, који од доласка у ОХР 2021. нема подршку Српске, јер није именован у складу са Дејтонским споразумом, поднио оставку као и сједнице Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) на којој је потврђен нови поглед САД на Канцеларију високог представника (ОХР).

Досадашњи високи представници

Карл Билт

(1995 - 1997) Шведска

Карлос Вестендорп

(1997 - 1999) Шпанија

Волфганг Петрич

(1999 - 2002) Аустрија

Педи Ешдаун

(2002 - 2006) Уједињено Краљевство

Кристијан Шварц-Шилинг

(2006 - 2007) Њемачка

Мирослав Лајчак

(2007 - 2009) Словачка

Валентин Инцко

(2009 - 2021) Аустрија

Кристијан Шмит

без резолуције СБ УН

(од 2021. до јуна 2026) Њемачка

У игри више кандидата и више сценарија

Неименовање новог високог представника на засједању ПИК-а 3. и 4. јуна, уз повишен тон у комуникацији између САД и Европе по завршетку, продубило је расцјеп у међународној заједници у погледу на ОХР до те мјере да су САД упозориле да би могле преиспитати улогу у међународном присуству у БиХ.

У сусрет сједници је откривено да је Антонијо Занарди Ландија, италијански дипломата, фаворит САД-а, а Рене Троказ, кога је предложила Француска, уз подршку Њемачке и Велике Британије, кандидат ЕУ, али одлуке није било.

Да ставови кључних играча нису приближени потврдила је сједница ПИК-а крајем јуна након које је саопштено да ће ОХР први пут у тридесетогодишњој историји водити вршилац дужности.

Међутим, тада је одјекнуло и да ће Кришок обављати ту функцију, како би се обезбиједио континуитет рада ОХР-а, до именовања високог представника, а да би тај посао требало да буде окончан најкасније до 14. јула.

У међувремену су се појавила још нека имена, а аналитичари још од мајске сједнице СБ УН, указују на то да ни име новог високог представника није ни важно колико начин дјеловања ОХР-а, с посебним акцентом на контраверзна такозвана бонска овлашћења којима деценијама ведре и облаче у БиХ.

Нови покушај договора, односно нова сједница званичника ПИК-а требало би да буде одржана у уторак, 14. јула. Међутим, они који прате ситуацију не виде да су се десиле промјене које би "помириле" партнере унутар ПИК-а.

Шолаја: Не очекујем ништа спектакуларно

Међу њима је стручњак за међународне односе и универзитетски професор Милош Шолаја.

- Тако то иде. Мало се то нешто одгоди, па онда још више. Улазимо поново у период у којем нећемо, као земља, бити толико битни, јер сукоб у Ирану опет јача. А код нас почиње љетна пауза, преизборна кампања тако да вјерујем да се ништа спектакуларно неће десити и да Кришок остаје - истакао је за "Глас“ Шолаја.

Перишић: Најизвјеснији продужетак в.д. стања

Професор геополитике на Универзитету у Источном Сарајеву Срђан Перишић каже да, у овом моменту, постоји неколико опција које су у игри.

- Прва је да ће садашњи мандат, односно вршење дужности бити продужено на још неки период у виду привременог компромиса између Вашингтона и Брисела, до коначног решења. Док год не буде договора биће та в.д. решење. Друга опција је да ЕУ, уз Лондон, успе да наметне САД да они одреде ко ће бити будући шеф који ће наставити политику Шмита, а ЕУ то и тражи и, за сада, са тим захтевом и успешно блокира Вашингтон и њиховог кандидата из Италије. Трећа опција је да Америка наметне свог кандидата, али је она за сада неизводива. Биће или прва или друга опција – истакао је Перишић за „Глас Српске“.

О својој позицији је прошле седмице је говорио и Кришок, нагласивши да, како су пренијели медији, користи овлашћења које има високи представник, укључујући и оне бонске.

- Израз „вршилац дужности“ значајан је у политичком, а не у правном смислу. То је политичка карактеризација која одражава став ПИК-а да је моје именовање привременог карактера и остаје на снази само до именовања новог високог представника. Надам се да ће се до 14. јула постићи концензус, али је то на крају питање за владе које су укључене у тај процес – истакао је амерички дипломата који сматра да је важно да ОХР без прекида наставља своје дјеловање, али уз опаску да та Канцеларија није замишљена као трајно обиљежје политичког система БиХ.

Луис Џ. Кришок је прије именовања у ОХР-у августа 2024, био сарадник Стејт Департмента на Институту при Међународном центру за научне раднике у Вашингтону те и званичник САД за Арктик.

Прије ступања на дужности у Стејт Департменту, предавао је социологију на Уралском државном универзитету и био замјеник директора Пројекта грађанског образовања у Русији. Дипломирао је теологију, магистрирао је социологију, а познаје и овдашње језике.

Додик тражи провјеру Анекса 10

Мандат ОХР-а је прописан Анексом десет Дејтонског мировног споразума, а бивши предсједник Српске и лидер СНСД-а Милорад Додик прије неколико дана је поручио да је став Српске одавно јасан, односно да одлучивање у БиХ треба да буде плод договора легитимних представника три народа.

- Досадашњи високи представници унијели су много нереда и нарушили односе, стога је крајње вријеме да се БиХ ослободи туторства. Треба провјерити да ли Анекс 10 Дејтонског споразума предвиђа постојање вршиоца дужности високог представника – поручио је Додик недуго након што је Луис Џ. Кришок преузео функцију високог представника.