Кришок први наговјештај краја ОХР-а?

Ведрана Кулага Симић 01.07.2026 22:25

Фото: агенције | Кришок и Шмит

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Американац Луис Џ. Кришок је први дипломата који је постављен на чело ОХР-а у својству вршиоца дужности високог представника, што је посљедица све дубљег јаза између Вашингтона и Брисела у погледу на протекторат у БиХ, а аналитичари не вјерују да ће у тој фотељи остати само 14 дана као привремено рјешење.

Озбиљније полемике о високом представнику отворене су у мају након што је Кристијан Шмит, који од доласка у ОХР 2021. нема подршку Српске, јер није именован у складу са Дејтонским споразумом, поднио оставку, као и сједнице Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН) на којој је потврђен нови поглед САД на Канцеларију високог представника (ОХР).

Неименовање новог високог представника на засједању ПИК-а 3. и 4. јуна, уз повишен тон у комуникацији између САД и Европе по завршетку, продубило је расцјеп у међународној заједници у погледу на ОХР до те мјере да су САД упозориле да би могле преиспитати улогу у међународном присуству у БиХ.

У сусрет сједници откривено је да је Антонио Занарди Ландија, италијански дипломата, фаворит САД, а Рене Троказ, којег је предложила Француска, уз подршку Њемачке и Велике Британије, кандидат ЕУ, али одлуке није било.

Да ставови кључних играча нису приближени потврђује и епилог посљедње сједнице ПИК-а, у уторак у Сарајеву, након које је саопштено да ће ОХР први пут у тридесетогодишњој историји водити вршилац дужности.

ДО 14. ЈУЛА

Тај посао је формално припао Кришоку, уз најаву да ће обављати функцију, да би био обезбијеђен континуитет рада ОХР-а до именовања новог високог представника, а тај процес би требало да буде окончан најкасније до 14. јула.

Кришок, дојучерашњи први замјеник високог представника и супервизор за Брчко дистрикт, јуче је званично преузео дужност од Шмита.

- Спроводићу мандат у складу с Општим оквирним споразумом за мир и овлашћењима повјереним високом представнику - изјавио је Кришок.

Кришок је, наиме, први амерички дипломата који ће бити у фотељи високог представника у историји ОХР-а, јер је до сада важило правило да је високи представник дипломата из европских земаља, а замјеник особа из Америке.

ШТА КАЖУ АНАЛИТИЧАРИ

Аналитичари су још након мајске сједнице СБ УН указивали на то да име није ни важно колико начин дјеловања ОХР-а, посебно у вези са контроверзном примјеном такозваних бонских овлашћења.

Актуелни моменат и постављање Кришока на чело ОХР-а, према ријечима саговорника "Гласа", показује да Америка задржава став и моћ, пораз Европе на овом пољу те да се, можда и најозбиљније до сада назире крај постојања те Канцеларије која БиХ прати још од Дејтонског мировног споразума.

Политички аналитичар из Београда Александар Павић сматра да нису велики изгледи да у остављеном року буде постигнут компромис.

- Нису случајно Американци тражили од Шмита да поднесе оставку. Јасно је да су одустали од пројекта изградње нација широм света, тако да сигурно нису заинтересовани да имају новог колонијалног управника у БиХ, а то је управо оно што Европљани, с друге стране, желе. Они желе контролу над БиХ на коју гледају као на плен који морају да задрже по сваку цену, па макар и на силу - категоричан је Павић у изјави за "Глас".

Каже да би морала да се деси нека велика трговина иза затворених врата да би се ту нешто промијенило.

- Мислим да Американци неће прихватити да се врате ствари на старо, као ни Српска, Русија и Кина. Чак и када би унутар западних сила дошло до неког трулог компромиса, опет не бисмо могли да имамо неког Шмита, јер би прво Српска инсистирала на томе да то треба да прође Савет безбедности, као и Русије. Чак и ако би дошао неко ко би имао неки мандат да наступа као претходници, то више не би било могуће и не би имао више тај ауторитет - оцијенио је Павић.

Кришок би, с друге стране, могао да буде више од привременог рјешења и корак ка гашењу ОХР-а, иако то нема благослов садашњих европских сила.

- То што је он именован, макар и на 14 дана, значи да повратка на старо више нема. Трендови су такви да ОХР одлази полако према заласку сунца, као у вестернима. Да ли ће то бити, онако, уз романтичну музику или не, то не знамо још, али дефинитивно крај може да се види - закључио је Павић.

Магистар међународних односа и економске дипломатије Лучиано Калужа за "Глас" каже да је очигледно да Европа, на примјеру БиХ, показује мишиће.

- То је игра са очекиваним резултатом. Јасно је да САД од почетка имају план како ће се развијати процедура и показале су се способнијим у реализације политике - рекао је Калужа.

Ипак, каже, и овај привремени расплет ситуације носи ноту трагедије.

- И 30 година након рата имамо страног колонијалног намјесника. Кришок ће остати на позицији онолико дуго колико САД буду принципијелне у својој политици и неће дозволити Европи да им помрси планове. ЕУ је, заправо, својим погрешним одлукама наметнула Американца за "привременог" високог представника - закључио је Калужа.

Правник Огњен Тадић јуче је поручио да Српска жели да види в.д. високог представника као прелазну фазу ка затварању ОХР-а.

- Најважнија вијест је да су коначно престали покушаји узурпације функције високог представника од њемачког држављанина Кристијана Шмита и да он након дугог и неслужбеног пута одлази кући. Улога Кришока очигледно ће бити административне природе, што, ваљда, подразумијева да нема тзв. бонска овлаштења - поручио је Тадић.

ТЕОЛОГ

Луис Џ. Кришок је прије именовања у ОХР-у августу 2024. био сарадник Стејт департмента на Институту при Међународном центру за научне раднике у Вашингтону те званичник САД за Арктик.

- Прије ступања на дужности у Стејт департменту предавао је социологију на Уралском државном универзитету и био замјеник директора Пројекта грађанског образовања у Русији - стоји у биографији на страници ОХР-а.

Кришок је дипломирао теологију, магистрирао социологију, а посједује, како пише, радно познавање босанског/српског/хрватског, украјинског и руског језика.