Криминалци држави дужни милионе КМ

Бањалука - Криминалци који су се нагодили са тужиоцима Окружног тужилаштва Бањалука закинули су Републику Српску за милионе марака, јер никада нису вратили имовинску корист стечену кривичним дјелом, иако им је то наложено правоснажним судским пресудама.

Док је држава остала ускраћена за милионе, осуђени су на основу споразума о признању кривице добили ниже затворске казне.

Документа која су у посједу "Гласа Српске" показују да више правоснажних пресуда судова у Бањалуци и Приједору донесених на основу споразума оптужених са тужилаштвом није спроведено, јер су осуђени обавијестили судове да не посједују покретну и непокретну имовину из које би била намирена штета коју су направили. Судови су на основу тога накнадно обуставили поступке извршења.

Пресуде

Један од примјера у којима је РС оштећена за милионски износ је случај који је вођен против Слободана Пекије из Приједора. Пресудом Окружног суда Бањалука од 1. јула 2005. године Пекија је осуђен за утају пореза и доприноса на четири и по године затвора, а обавезан је да плати 3,43 милиона марака, за колико је почињеним кривичним дјелом оштетио буџет РС. Пекији је пресудом наложено да штету треба да намири у року од мјесец од дана правоснажности пресуде. Иако је пресуда постала правоснажна 22. јула 2005. године, у буџет РС никада није уплаћен поменути износ.

- Осуђени, према извјештајима органа који воде евиденцију о имовини, нема имовине. Правобранилаштво РС је 3. маја 2007. године Основном суду Приједор поднијело извршни приједлог са захтјевом да суд прије доношења рјешења о извршењу утврди дужникову имовину, односно затражи од извршеника да суду достави податке о својој покретној и непокретној имовини, о врсти и висини новчаних примања и депозита, као и о мјесту гдје се они налазе - наведено је у документу који је у посједу "Гласа Српске".

Пекија се, међутим, изјаснио да не посједује покретну и непокретну имовину која би могла бити предмет извршења, због чега је Основни суд у Приједору 11. октобра 2010. године био принуђен да обустави поступак извршења у овом случају.

По истом рецепту надокнаду штете коју је причинио извршењем кривичног дјела избјегао је да плати и Зоран Квочка, звани Лија из Приједора. Пресудом Окружног суда Бањалука од 1. фебруара 2005. године, Квочка је осуђен за утају пореза и доприноса на три године и три мјесеца затвора уз обавезу плаћања 1,86 милиона КМ, колико је износила имовинска корист прибављена кривичним дјелом.

У случају који је вођен против Милана Врућинића, званог Јутел из Лакташа Српска је на исти начин остала ускраћена за 872.729 КМ. Врућинић је тај износ требало да плати у року од шест мјесеци од правоснажности пресуде. Иако је пресуда Основног суда Приједор, који га је осудио на двије године и два мјесеца затвора због злоупотребе службеног положаја или овлашћења постала правоснажна 9. јануара 2006. године, новац није завршио у буџету. Врућинић је суду доставио попуњене обрасце у којима стоји да нема имовине, па је приједорски Основни суд 11. октобра 2010. обуставио поступак извршења.

Окружни суд Бањалука осудио је 29. марта 2010. године Миру Шувака из Градишке због фалсификовања исправе и преваре на пет година затвора и одузимање имовинске користи у износу од 310.000 КМ. Пресуда је постала правоснажна 12. августа 2010. године, али је накнадно утврђено да ни он нема имовине.

Скоро идентичан је и случај који је вођен против Ранка Шарића из Приједора, којем је Основни суд у том граду због злоупотребе службеног положаја 2005. године изрекао казну од двије године затвора и обавезу да у буџет РС уплати 303.175 КМ. Пресуда је постала правоснажна 2006. године, али никада није извршена уплата новца.

Исто се десило и са пресудом Основног суда Приједор из 2008. године, којом је Милан Игман због пореске утаје осуђен на годину затвора и одузимање имовинске користи у износу од 290.164 КМ. Пресуда је постала правоснажна исте године, али је накнадно утврђено да Игман нема имовине.

Према документима који су у посједу "Гласа Српске" само под ингеренцијом Окружног тужилаштва Бањалука забиљежено је 11 таквих или сличних предмета. Само у неколико случајева у којима је суд донио пресуду о плаћању новчаног износа стеченог кривичним дјелом послије неизвршења те пресуде донесено је рјешење о принудном извршењу продајом некретнина осуђеног и забиљежбом у земљишним књигама ради одузимања имовинске користи.

Правобранилац РС Слободан Радуљ казао је да је њихова филијала у Приједору закључке, рјешења и информације о току извршних поступака у поменутим предметима доставила Министарству унутрашњих послова, Министарству правде, Окружном тужилаштву Бањалука, Окружном суду Бањалука и Основним судовима у Бањалуци и Приједору. Он каже да су овакви случајеви у великој мјери посљедица погрешне процедуре у вези са склапањем споразума о признању кривице.

- Колегијум Правобранилаштва већ је сачинио приједлог измјене Закона о кривичном поступку који се тиче споразума између тужиоца и оптуженог. Тражимо да се прво намири штета држави, па да се тек онда може сачинити споразум о признању кривице - рекао је Радуљ.

Члан Одбора за политички систем, правосуђе и управу Народне скупштине РС Никола Баштинац је рекао да нема разлога да не буде подржана иницијатива Правобранилаштва о измјени Закона о кривичном поступку.

- Потребно је хитно ријешити ту аномалију. Ради се о томе да, нажалост, наше институције још сазријевају, што други обилато користе - рекао је Баштинац.

Главни републички тужилац Махмут Шврака и главни тужилац Окружног тужилаштва Бањалука Витомир Солдат јуче нису одговарали на телефонске позиве.

Преваре све чешће

Радуљ је казао да су све учесталији случајеви да тужилац постигне нагодбу да се имовина стечена кривичним дјелом врати, а да се та пресуда никад не изврши.

- Иде се на то да Правобранилаштво тужи, а када ми то учинимо, испостави се да оптужени, односно осуђени нема имовине, па судови одбијају тужбе - рекао је Радуљ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.