Кредите појела јавна потрошња

БAЊAЛУКA - Повећање спољног дуга БиХ, који је на крају прошле године достигао 6,24 милијарде КМ, могло би неповољно да утиче на редовно сервисирање кредита узетог од Међународног монетарног фонда, који треба да буде отплаћен до 2014. године, тврде економски стручњаци.

Кредит ММФ-а највише је утицао на пораст задужења БиХ, која се само у прошлој години задужила за 1,5 милијарди КМ.

Економисти истичу да највећи проблем представља то што је највећи дио кредитних задужења био усмјерен на јавну потрошњу која је "појела" новац.

Члан Удружења економиста РС SWOT Горан Рачић истиче да, иако БиХ спада у ред земаља које нису високо задужене, проблем представља то што је значајан дио задужења посљедњих година отишао у јавну потрошњу, а не у инвестиције и запошљавање.

Додаје да би због тога већ сљедеће године БиХ могла имати проблема са отплатом међународног стенд-бај аранжмана.

- Могуће је да се у то задужење ушло са претпоставком да ће се, када дође вријеме његове отплате, тражити начин како да се рок отплате пролонгира, јер су мале шансе да се у тако кратком року отплате кредити - сматра Рачић.

Сматра да се економска ситуација у идуће три године, колико траје рок за отплату дуга ММФ-у, сигурно неће побољшати, те да ће држава неминовно морати ући у нова задужења како би вратила стара.

Рачић истиче да забрињава и чињеница што значајан дио средстава која су одобрена БиХ нису намјенски искоришћена, те са тог аспекта плаћа додатне пенале на годишњем нивоу који износе око четири милиона КМ.

- То нам даје још једну дозу неозбиљности и неодговорности и према грађанима и према међународним институцијама - сматра Рачић.

Исто каже и професор Економског факултета Вујо Вукмирица, који истиче да ће улагања која су била несразмјерна ономе за шта су средства узимана, сигурно створити проблеме приликом отплате дуга у будућем периоду.

- Задуживање не би требало стопирати, али би та средства требало усмјерити у производне сврхе и нове погоне, јер је једино такво задужење услов за отплату постојећих дугова - каже Вукмирица.

Економисти се слажу да је највећи проблем прегломазна администрација коју домаћа привреда слаба и сиромашна не може исфинансирати. Истичу посебно велики проблем гломазне администрације у десет кантона у ФБиХ, те велики број новоформираних агенција на нивоу БиХ које ништа не раде, а троше огроман новац.

Министар финансија РС Aлександар Џомбић раније је рекао да јавна потрошња у бруто друштвеном производу Федерације БиХ представља највећи проблем овог ентитета, што би, дугорочно гледано, могло да буде притисак на РС.

- РС има учешће јавне производње у друштвеном бруто производу на нивоу стандарда Европске уније и износи испод 40 одсто. Уколико додамо дио који партиципира РС, онда износи негдје око 40 одсто - прецизирао је Џомбић.

Он је оцијенио да у ФБиХ није само проблем јавна потрошња, која се отела контроли и износи више од 60 одсто, већ и огроман ниво буџета заједничких институција, за који се РС борила да буде мањи, додавши да и он значајно доприноси повећању јавне потрошње.

Према плану сервисирања спољног дуга БиХ је за ову годину планирала 374.567 милиона КМ.

Отплата

Према подацима Министарства финансија и трезора БиХ, од укупно 6,2 милијарде КМ, Федерација БиХ мора вратити 4.068.135.801 КМ, Република Српска 2.142.196.984 КМ, а Брчко дистрикт 11.294.642 КМ. Институције БиХ ће из свог буџета вратити 27.765.367 КМ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.