Козара – мјесто страдања, отпора и идентитета српског народа

ПРИЈЕДОР- Козара је мјесто које се бранило и постала је синоним успјешне борбе српског народа, изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик на обиљежавању 83 године од Битке на Козари.

Додик је рекао да Козара није само географски појам, већ и мјесто идентитета и мјесто страдања због тог идентитета.

- Козара је мјесто у којем Срби нису хтјели да допусте да буду сведени, прекрштени или расељени. Ми смо народ који није дозволио да му се затре име и презиме. Историја нам никад није дала паузу и кад смо мислили да смо досегли дугоочекивани мир ми смо улазили у нове проблеме, не зато што смо их ми изазивали и зато што смо негдје отишли, него зато што су ти проблеми дошли нама - казао је Додик.

Нагласио је да се Република Српска може сматрати кћерком Козаре, Јасеновца, Брода на Дрини, Шушњара и свих других мјеста страдња српског народа кроз историју.

- Република Српска је и формирана за то да нам се не би поново десио покољ. А десио би се -  истакао је Додик и додао да Српска данас живи да би показала не инат, него карактер.

Он је напоменуо да су Срби народ који није дозволио да му затриу име и презиме.

Подсјетио је да је страдање Козаре митских размјера јер се ради о 100.000 људи и да су то били Срби, да други народи ту нису страдали.

Указао је да су систематски убијани само Срби, опкољавани, изгладњивани, вођени у логоре, а да је за козарачку дјецу био намијењен посебан логор који нико није на свијету дотад патентирао.

- Преко 35.000 дјеце Козаре је страдало кроз те логоре. То су били нехумани и нељудски услови. Они су један дио те дјеце успјели да интегришу или прекрсте, а други дио су страдали од разних болести. Ако болести су некако преживјели, онда су били убијани од усташких кама - рекао је Додик.

Он је оцијенио да је истина сурова и да то није била никаква антифашистичка борба него борба српског народа за голу егзистенцију и за идентитет јер је било јасно да је НДХ, усташка држава, имала државни план да једну трећину прекрсти, једну побије и једну расели, а да је Козара сами почетак тог плана.

- Оно што се често заборавља јесте да би требало коначно једном да се то попише и да се зна - нема села на овим просторима да није побијено локално становништво. Нема села Козаре, Поткозарја, Лијевче поља, Посавине, Херцеговине да тамо нису убијени сељани, цивили, који су покупљени једног јутра изненада, побијени, само зато што су били Срби - истакао је Додик.

Подсјетио је да је комунистички режим покушао да убаци причу о братству и јединству, а да не разријеши се питање српског страдања овде.

- Зато ми морамо то снажно рехабилитовати - нагласио је предсједник Српске.

Поновио је да Република Српска данас стоји на бранику слободе српског народа и да је она стабилна.

Додик  je истакао да сва српска страдања не би имала смисла ако Српска остане у БиХ.

Додик је навео да се треба припремити за нова окупљања, наводећи да ће се једног дана изаћи на референдум да би се гласало о статусу Српске, а он је једино могућ ако је Република Српска независна држава.

Он је напоменуо да су БиХ намјерили да испоруче мигрантима са Блиског истока и да су тато ломили Српску да не би била способна да се брани од такве најезде.

- Уколико нема Републике Српске нема ни слободе, а тамо гдје нема слободе нема ни Срба - рекао је Додик.

Он је истакао да Република Српска није упитна, већ да живи без обзира на оспоравања, да никада није боље стајала шта год рекли неки који су злонамјерни.

- Сарајево треба да схвати да није дестинација коју Српска жели, српски народ хоће потпуну слободу, не може да живи у дјелимичној - нагласио је Додик.

Указао је и да је ово добар историјски тренутак, да Српска има "снажан број снажних пријатеља"

- Република Српска не вјерује у бриселске приче о унитарној БиХ. Нама не треба никаква БиХ, а камоли унитарна, нама треба снажна Републике Српске - нагласио је Додик и додао да Срби никоме не желе зло.

Он је додао и да жели да се Србија што прије стабилизује, те истакао подршку предсједнику Србије Александру Вучићу, под којим је матица улагала у сваку општину у Српску и залагала се за њу на међународној сцени.

- Предсједник Вучић је велики српски државник и патриота - рекао је Додик и додао да су он и Вучић успјели да српски народ на међународној сцени рехабилитују, гдје је било могуће. 

Српски члан и предсједававајућа Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић изјавила је да је Козара симбол слободе и да је сјећање на козарачке жртве и херојство уграђено у темеље Републике Српске.

- Козара је симбол наше слободе и огромне жртве коју смо за њу поднијели. Ово подручје било је срце једне од највећих слободних територија на тлу окупиране Европе током Другог свјетског рата - истакла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, управо због тог пркоса и слободарског духа, становништво Козаре платило је огромну цијену.

- Сјећање на Козару, на козарачке жртве и херојство, уграђено је у темеље Републике Српске. Памтећи Козару чувамо нашу Републику и слободу коју су генерације хероја извојевале за наш народ - навела је Цвијановићева на Инстаграму. 

Предсједник СУБНОР-а Републике Српске Слободан Шобић истакао је данас да је Козара појам и симбол херојске епопеје.

Шобић је напоменуо да су 1942. партизани и народ на Козари надвисили фашизам, те нагласио да је ово данас светилиште и отворена учионица историје.

- Чини се да је страдање срасло са српским народом, али изгледа да без страдања нема јунака и војевања -  рекао је Шобић у обраћању.

Он је истакао да је страдање цијена према љубави, слободи, отаџбини, истини.

Истакао је да "Козара у нама живи и живјеће.

- Република Српска није никакав плијен рата нити никаква геноцидна творевина, него је вапај за слободом, плод љубави и жеље овог народа да живи слободно и достојанствено -изјавио је данас државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Вукелић.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да је Козара мјесто које говори да Република Српска неће прихватити понављање историје и да буде пред стрељачким стројем, а да је тај строј БиХ.

- Они који то покушају, треба да знају да ће између нас и тога стрељачког строја бити зид, било од референдума, било од армираног бетона -  рекао је Стевандић на Мраковици.

Он је навео да се данас одаје слава јунацима и невиним жртвама, а да је порука потомцима "да смо довољно јаки, свјесни, храбри да никад више не дозволимо оваке погроме".

Истакао је и да је ово мјесто које не дозвољава да се заборави шта је то непокор, шта је то слобода, колико је она скупа.

Ово је мјесто, каже, које треба и све друге да подсјети да је само овај крај, ових неколико градова, изгубио 78.000 становника, жена и дјеце који су поклани, а да нису били у борбеним редовима, и то само зато што су били Срби.

- И ово је крај који нас учи да се без Републике Српске ово не би његовало и да би ово било заборављено и запуштено као многи споменици антифашизма у ФБиХ - нагласио је Стевандић. 

У обраћању на обиљежавању 83 године Битке на Козари, Вукелић је рекао да је у прошлом вијеку српски народ гинуо, страдао, крварио за слободу, а да је ту слободу и у Републици Српској изборио, те да је оно што су људи који су учествовали у рату изборили у рату, предсједник Републике Српске Милорад Додик показао да зна и да може и да сачува у миру.

- Да да Бог да овај вијек буде вијек када ћемо живјети, рађати се и радити и за Србију и за Републику Српску и за српско јединство. Историја нас учи да смо често оно што смо у рату тешком муком извојевали знали да протраћимо због неких историјских заблуда. Често оно што смо стицали тешком муком у рату, губили смо у миру. Хвала Богу, Република Српска, ево, 30 и 33 године и послије рата и послије потписивања Дејтонског споразума траје и опстаје - поручио је Вукелић.

Он је додао да је прије 13 година први пут присустуовао обиљежавању Битке на Козари, у Народном позоришту у Београду, да је то било 70. годишњица, на иницијативу Борислава Микелића, који је дијете Козаре и Удружења Козарчана у Београду.

- Захваљујући договору предсједника  Додика и предсједника  Вучића све то ових година иде узлазном путањом. Ја сам дијете из Хрватске, из Републике Српске Крајине, и сјећам се ранијих година, од 2000. до 2012. године, на обилежавању манифестација које говоре о страдању Срба, ми смо се у Србији окупљали као нека сирочад. То је била посљедња или онако узгред вијест у дневнику и нико није обраћао пажњу на српска страдања и на српске патње - нагласио је Вукелић и додао да се зато ова велика промјена мора поздравити.

Он је истакао да је цијела Република Српска натопљена не само сузама, него и крвљу и животима толико невине деце.

- Зар сва ова побијена дјеца Козаре, зар сва дјеца побијена у посљедњем Отаџбинском рату - Слободан Стојановић у братуначком крају, Павле и Петар Голубовић, браћа која су на страшан, монструозан начин убијена да се једноставно не усућујем и немам снаге да то и препричам, зар ми који смо потомци свих тих људи можемо да будемо геноцидни -, питао је Вукелић.

Он је поручио да свака невина жртва, и међу припадницима другог народа, је страшна и мора се жалити.

- Ми Срби смо историјски народ, иако мали по броју, али велики по својим дјелима, по својој историји. И као историјски народ треба да извлачимо поуке из те историје. Кроз историју смо увијек били на правој страни. И у Првом и у Другом свјетском рату и у овим посљедњим ратовима. И несебично смо давали и гинули и давали слободу и другим народима, а онда смо од њих често и готово увијек добијали нож у леђа - закључио је Вукелић.

Обраћању званица претходили су парастос и полагање вијенаца у спомен-комплексу на Мраковици. 

Вијенац на Спомен-обиљежју на Мраковици полижио је Додик,а у  делегацији Републике Српске, која је вијенце положила, осим предсједника Републике, су и предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ, министри у Влади Српске.

Вијенце је положила и државна делегација Србије и представник Амбасаде Русије у БиХ, као и бројне остале делегације, представници СУБНОР-а и организација проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.

Претходно је служен парастос за страдале борце и народ у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату.

Непријатељска офанзива на Козару под кодним називом "Западна Босна" почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада.

Њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег са око 80.000 српских цивила.

Из непријатељског обруча успјело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, заробљено је 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 дјеце, који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.