Ковач: Европа нема легитимитет за учешће у мировном процесу у Украјини

БЕОГРАД - Европа се легитимисала као наднационална организација која не само да није спријечила рат у Украјини, већ је својом пристрасношћу утицала на изазивање и настанак ратног сукоба, због чега нема шта да тражи у мировним преговорима о Украјини, сматра директор Евроазијског безбједносног форума Митар Ковач.

Ковач је истакао да су то Сједињене Државе давно схватиле и да ће због тога, по свему судећи, покушаји Велике Британије и кључних чланица ЕУ да се укључе у преговоре које воде Америка и Русија, као и Украјина, преко земаља попут Финске и Норвешке бити осуђени на пропаст.

Коментаришући телефонски разговор који су са руским предсједником Владимиром Путином обавили предсједник Финске Александер Стуб и норвешки премијер Јонас Гар Стере о значају деескалације у Украјини, Ковач је за Срну оцијенио да су Стуб и Стере чиниоци без битног утицаја на преговарачки процес.

Према његовим ријечима, они нису ни осмислили такав наступ, већ су гурнути испред водећих европских сила, прије свега Велике Британије, а и Француске и Њемачке, да се као државе у појасу према Руској Федерацији појаве ту и утичу на преговарачки процес.

"Финска и Норвешка ни својим капацитетом, али и због сврставања у НАТО, немају легитимитет да могу да утичу на ток и исход мировног процеса", рекао је Ковач.

Он не вјерује да ће Русија пристати на примирје, него само на мировно рјешење, на чему инсистира цијело вријеме.

"Америка и Русија заједно са Украјином, односно уз њено присуство, могу довести до каквог-таквог мировног рјешења. Доста зависи и од других чинилаца у свијету да ли ће то примирје бити трајно или на одређено вријеме", навео је Ковач.

Он сматра да није добро што се земље ЕУ и европског дијела НАТО јављају да желе да учествују у том преговарачком процесу, јер, како каже, муте воду, што се десило и у минулим покушајима.

"Ако остану Русија и Америка у преговорима, могуће је доћи до некаквог решења. Али, и то је условно, јер је /предсједник Украјине Владимир/ Зеленски непоуздан преговарач зато што је под утицајем европских сила, пре свега Велике Британије, Француске и Немачке", рекао је Ковач.

Он је додао да те земље и даље охрабрују Зеленског да ће и даље финансијски и војно стајати иза Украјине и без Америке, што се не би десило на терену.

"Што буде веће учешће европских држава у смислу присуства или утицаја, то су мање шансе за изналажење решења. И обрнуто, под неким притиском Америке и Русије, Зеленски би, надајући се да ће остати на власти, можда пристао на неко решење", сматра Ковач.

Међутим, како каже, Зеленски би у том случају морао да правда цијели рат, а посебно двије посљедње године, односно да се суочи са питањима зашто је ратовао ако пристане на рјешење да четири области остану саставни дио Руске Федерације.

"Мислим да је минимум руског захтева да Крим и четири областти које су присаједињене у уставно-правни поредак Руске Федерације, да је то њена полазна основа и да о томе нема дискусије", рекао је Ковач.

Он је додао да не вјерује да ће неко рјешење, чак и ако се постигне, дуго трајати.

"Разлог је то што ће се паралелно и европски дио НАТО-а припремати за рат, који они импутирају Русији, 2029. или 2030. године, јер је њихова процена да им треба толико времена да инсценирају нови сукоб на европском континенту", навео је Ковач.

Предсједник Финске Александер Стуб и премијер Норвешке Јонас Гар Стере разговарали су недавно телефоном са предсједником Русије Владимиром Путином о, како су навели, важности деескалације рата у Украјини, додајући да су жељели да пренесу да је важно да се чује и европски, а не само амерички глас о сукобу у Украјини.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је да телефонски разговор Путина са Стубом и Стереом може да се сматра конструктивним и прагматичним, али да не може да се посматра као контакт са представницима цијеле Европе. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.