Кости свих жртава морају бити нађене

Сарајево - Предсједавајући Предсједништва БиХ и лидер СДА Бакир Изетбеговић јуче је први пут посјетио Казане и одао почаст сарајевским Србима који су побијени 1993. године.

Поред Изетбеговића на Казане су дошле његове страначке колеге - предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић, премијери ФБиХ и Кантона Сарајево Фадил Новалић и Елмедин Конаковић, те Шефик Џаферовић, Сафет Софтић и Асим Сарајлић.

- Ова посјета је мој дуг према жртвама. Носио сам осјећај дуга и требало је и раније да дођем овдје да изразим пијетет према људима који су овдје на ужасан начин завршили - рекао је Изетбеговић, који је положио цвијеће на мјесту гдје су сарајевски Срби убијани и бацани у јаму.

Изетбеговић је изразио наду да ће његов долазак имати позитиван учинак и да ће охрабрити и друге да предузму сличне кораке.

- На овом мјесту још нису сви процеси завршени. И даље се трага за тијелима. Потребно је изградити пут до ове локације и обиљежити мјесто страдања. Треба видјети шта треба предузети да се сиђе у јаме, које су наводно миниране. Оно што ми политичари треба да предузмемо је да буду извађене кости страдалих. Ја сам спреман посебно радити да буду нађени сви нестали у БиХ - истакао је Изетбеговић.

Предсједник Удружења породица несталих Срба сарајевско-романијске регије Милан Мандић рекао је да је похвално оно што је урадио Изетбеговић, али да се породице плаше да након 25 година не буде стављена тачка на Казане, а да сва тијела не буду пронађена.

- Замолио сам га, као најутицајнијег човјека у бошњачком народу да интервенише да Казани буду прегледани и убрзана истрага о злочинима. Овај локалитет треба претражити. Ако не буду пронађени остаци, треба наредити онима који су сакрили тијела да кажу гдје су их и зашто сакрили - рекао је Мандић.

Упозорио је да никада није утврђен ни тачан број жртава када је ријеч о Казанима.

- Знамо за 29 који су ексхумирани. Неки су идентификовани, али нису сви. У Сарајеву су, према евиденцији коју имам, биле 842 жртве српске националности. Могуће је да су неки од њих и отишли негдје у току рата, али је веома могуће да их има још више, јер за 6.500 станова у Сарајеву није поднесен захтјев за поврат имовине, па је отворено питање шта је са тим породицама - истакао је Мандић.

Предсједник Српског грађанског вијећа Миладин Видаковић је рекао да много значи што се жртвама у Казанима поклонио први човјек у бошњачком народу.

- Ово је значајан корак којим је дато до знања да су у Сарајеву страдали и Срби. Вјерујем да ће то у будућности водити ка помирењу и суживоту - рекао је Видаковић и додао да очекује да ће бити изграђени пут и спомен-плоча на Казанима.

За злочине на Казанима до сада је осуђено 14 војника Армије РБиХ, који су добили казне од десет мјесеци до шест година затвора. Најодговорнијим за злочин се сматра командант 10. брдске бригаде АРБиХ Мушан Топаловић Цацо, који је убијен 1993. године.

Алија Изетбеговић

Бакир Изетбеговић је на констатацију да је Алија Изетбеговић наредио да буде испитан случај "Казани" рекао да је његов отац зауставио оно што су неки људи радили у побуњеним сарајевским бригадама.

- Да он је то није урадио 1993. године, овакве ствари би се понављале. Ми смо те људе процесуирали већ у рату. Неки процеси још нису завршени, али надам се да ће бити и да ћемо имати пуну истину о ономе што се ту догодило - рекао је Изетбеговић.

На питање да ли је са њим требало да дођу и неки генерали Армије РБиХ који су у то вријеме командовали, Изетбеговић је рекао да никога није звао.

- Ово је мој индивидуални чин, а драго ми је што су се самоиницијативно одазвали и други - рекао је Изетбеговић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.