Кошарац: Политика бошњачке елите није се промијенила од 1992. године

Сарајево - Замјеник предсједавајућег Дома народа Паралементарне скупштине БиХ Сташа Кошарац рекао је да се ни Сарајево ни политика бошњачке политичке елите нису промијенили од 1992. године, а да је 1. марта те године БиХ почела да пропада.

Кошарац је данас у Старој православној цркви у Сарајеву прислужио свијећу за покој душе Николе Гардовића, српског свата који је управо на Башчаршији убијен 1992. године.

"Дошао сам да одам почаст невино настрадалом српском свату Гардовићу и да се подсјетим још једном шта је све било 1. марта 1992. године", рекао је Кошарац новинарима.

Он је указао да Срби не могу 1. март доживљавати као празник који сви могу да славе зато што су 1992. године два народа прегласала српски народ.

"Тим су још једном показали да не желе да чују глас српског народа и да желе да манифестују политику неке своје већине. Први март јесте симбол ратног злочина и то некажњеног ратног злочина над српским народом у БиХ и било какво обиљежавање тог датума нас вријеђа као народ који живи у БиХ", истакао је Кошарац.

Замјеник предсједавајућег Дома народа БиХ истакао је да бошњачке политичке елите заједно са неким невладиним организацијама, попут коалиције "1. март" још једном показују да нису промијенили ставове од 1992. године, што је забрињавајуће за БиХ и води је у пропаст.

"Забринут сам и не знам како бих одговорио на питање шта би се догодило када би данас неко са српском заставом прошао улицама Сарајева. Сматрам да се Сарајево од 1992. године није промијенило и да 1. март можемо окарактерисати као дан када је БиХ почела да пропада", додао је Кошарац.

Када је ријеч о кориштењу жПлаве салеж у згради заједничких институција БиХ у Сарајеву за одржавање "свечане академије" поводом 1. марта, Кошарац је рекао да је за представнике Републике Српске потпуно неприхватљиво да се тај датум обиљежава у заједничким институцијама у чијем раду и они учествују.

"Очигледно је да постоји проблем да неко некоме може давати на кориштење просторе заједничких институција за прославу 1. марта. Желим да подржим предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скуштине БиХ Милорада Живковића који није дозволио кориштење велике сале за ту сврху", рекао је Кошарац.

Кошарац је рекао да је искориштена чињеница да је предсједавајући Дома народа Драган Човић и да је тако добијена сагласност за кориштење "Плаве сале" заједничких институиција БиХ.

"Крајње је лицемјерно и за сваку осуду било какво обиљежавање 1. марта у институцијама БиХ када сви у БиХ не размишљају на исти начин о том датуму", рекао је Кошарац.

Он сматра да је добра идеја, те да треба радити на томе да се 9. јануар - Дан Републике Српске, прославља у Сарајеву.

"То је добра идеја, јер је очигледно да други не желе да прихвате чињеницу да је то дан када је Република Српска показала свој државотворни карактер и која сваким даном појачава димензију државотворности и мислим да ћемо то размотрити и тако поступити", нагласио је Кошарац.

БиХ нема јединственог закона о празницима тако да се 1. март обиљежава само у дијеловима Федерације БиХ са већинским бошњачким становништом. За Србе овај датум има негативан контекст јер су на референдуму 1. марта 1992. године прегласани што је био својеврсни окидач за крвави сукоб који је услиједио.

Испред Старе православне цркве на Башчаршији у Сарајеву 1. марта 1992. године догодио се први етнички мотивисани злочин када је припадник тзв. Зелених беретки Рамиз Делалић звани Ћело из пиштоља убио младожењиног оца Николу Гардовића и ранио свештеника Српске православне цркве Раденка Мировића.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.