Конференција 20 година Дејтонског споразума - Погледи: Дејтон темељ за БиХ, будућност у дијалогу

Ведрана Кулага 21.09.2015 07:23

Фото: Конференција 20 година Дејтонског споразума - Погледи: Дејтон темељ за БиХ, будућност у дијалогу

Бањалука - Дејтонски споразум зауставио је рат у БиХ, омогућио трајни мир и креирао њено уређење, а за даљи напредак земље једини пут је консензус домаћих представника власти, а никако прегласавање и наметање рјешења.

Поручено је то са конференције "20 година Дејтонског мировног споразума - Погледи", која је одржана у суботу у организацији "Независних новина" и Градске управе Бањалуке у партнерству са Предсједништвом и Министарством иностраних послова БиХ. Конференција је окупила највише домаће званичнике, госте из региона и представнике међународне заједнице. Ставове су први суочили домаћи званичници међу којима су били предсједавајући и члан Предсједништва БиХ Драган Човић и Бакир Изетбеговић, предсједници РС и ФБиХ Милорад Додик и Маринко Чавара, предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић и министар иностраних послова Игор Црнадак. Њихова излагања су показала да различито поимају Дејтонски споразум, а најжустрији у расправи били су Додик и Изетбеговић.

- Високи представници су кршили међународно право и подржавали бошњачке политичке пројекте намећући рјешења која су касније била немогућа за моделирање - рекао је Додик и додао да због тога данашња стварност не одговара Уставу БиХ.

Нагласио је да је Дејтонским споразумом предвиђено да БиХ буде конфедерална заједница два ентитета и три народа.

- На нивоу ентитета девастирана је конститутивност Хрвата, док се на нивоу БиХ покушава девастирати конститутивност РС и српског народа - рекао је Додик и устврдио да сви фаворизују Савјет министара и институције БиХ, али да суштински, ентитети имају највећи значај.

Изетбеговић је казао да је Дејтонски споразум био једини одговор на ситуацију у вријеме када је потписан, али да је сам у себи предвидио да ће ускоро почети да се мијења.

- Од 1997, увођења бонских овлашћења, до пада априлског пакета имали смо одлучност у спровођењу Анекса 10 када су се догодиле ствари које су ову државу учиниле иоле функционалном. Нажалост, то је морала да ради међународна заједница, јер ми нисмо имали довољно храбрости да се договоримо - рекао је Изетбеговић истичући да ни Анекс 7 као срце Дејтона, није испуњен, на шта му је Додик одговорио да нико не спречава повратак.

Човић је казао да су промјене Дејтонског споразума у односу на његов изворни облик прављене да би се лакше доносиле одлуке, али да је тим интервенцијама нанесена штета БиХ.

- Резултат грубог поигравања са основном идејом споразума су нарушени односи равноправности, суверености и конститутивности три народа у БиХ, али и других који се не изјашњавају као конститутивни народи. Науштрб доношења брзих рјешења потпуно је занемарен аспект равноправности народа, који је основа утемељења односа који би требало да вриједе у БиХ. Умјесто да тражимо рјешења консензусом и компромисом, отишли смо у погрешном правцу и ту је међународна заједница видно погријешила - нагласио је Човић.

Звиздић је истакао да пројекти захтијевају сарадњу унутар БиХ и да у Дејтонском споразуму не постоји системска грешка која би зауставила БиХ на путу ка ЕУ. Црнадак је оцијенио да треба заборавити авантуристичке тезе да је потребна радикална промјена Устава, док је Чавара подсјетио да је ФБиХ настала као заједница Хрвата и Бошњака, а да данас то није ни изблиза. У склопу овог панела учесницима се обратио и предсједник Црне Горе Филип Вујановић, који је казао да дијалог нема алтернативу.

Регионална сарадња и положај БиХ у односу на комшије била је тема другог панела на коме су ставове изнијели актуелни и бивши регионални званичници и некадашњи шеф дипломатије БиХ Златко Лагумџија, који је члан Мадридског клуба. Бивши министар иностраних послова Хрватске и изасланик предсједника Хрватске Мате Гранић поручио је да је Дејтон темељ, али да је потребна његова доградња.

- Србија нема претензија да намеће решења унутар БиХ. Уверен сам да ни Срби, ни Бошњаци, ни Хрвати немају будућност ако не развијају пријатељске односе - поручио је изасланик премијера Србије Марко Ђурић.

Бивши министар иностраних послова СР Југославије Владислав Јовановић нагласио је да БиХ мора доћи у ситуацију да се ослободи међународног утицаја и консензусом изнутра градити земљу коју ће прихватити сви народи.

Трећи панел је био у знаку погледа из међународног угла. Говор амбасадора САД у БиХ Морин Кормак, која је због здравствених проблема била спријечена да присуствује цијелој конференцији, прочитао је изасланик Пол Хоровиц истичући да је готово немогуће набројати све успјехе Дејтона, а да је главни обезбјеђење мира. Представник амбасадора Руске Федерације Алексеј Семенихин је рекао да је крајње вријеме за окончање протектората у БиХ. Шеф политичког одјељења Делегације ЕУ у БиХ Томас Буш рекао је да је 28 чланица Уније опредијељено да помогне БиХ, а високи представник Валентин Инцко је поручио да прича о референдуму мора бити заустављена, јер представља кршење Дејтонског споразума. Став шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатана Мура је да се у процесу помирења мора још много урадити.

Учеснике су поздравили изасланик градоначелника Дејтона Мет Џозеф, који је изразио задовољство што је у његовом граду рођен Дејтонски споразум, градоначелник Бањалуке Слободан Гаврановић и главни и одговорни уредник "Независних новина" Сандра Гојковић-Арбутина.