Конаковић лагао Рубија у лице

САРАЈЕВО – Балкан се поново нашао под безбједносном лупом Вашингтона, али је министарска конференција о борби против политички мотивисаног тероризма, коју је организовао амерички државни секретар Марко Рубио, умјесто јединствене поруке о борби против екстремизма отворила нови политички сукоб у БиХ.

Док је Рубио упозоравао на опасност од политичког насиља, радикалних идеологија и мрежа које покушавају да угрозе демократске институције, министар иностраних послова у Савјету министара Елмедин Конаковић је, према оцјенама званичника из Републике Српске, наступ у Вашингтону искористио како би у први план ставио унутрашње политичке сукобе у БиХ и нападе на лидера СНСД-а Милорада Додика.

Из Српске му је поручено да је промашио тему, али и поруку коју је Рубио овом приликом послао, те да је Вашингтону представио само једну страну политичке кризе у БиХ, док је, како тврде, прећутао питања која су годинама у фокусу америчких безбједносних структура – од ратног насљеђа, преко питања страних бораца и радикализације, до могућих утицаја страних актера.

Фокус

Амерички државни секретар Марко Рубио на састанку одржаном у Вашингтону 16. јула поручио је да се савремени облици тероризма више не могу посматрати искључиво кроз призму класичних терористичких организација и директних напада.

У фокусу Вашингтона све више су политички мотивисано насиље, радикалне идеологије, покушаји дестабилизације институција и мреже које користе различите облике притиска како би оствариле политичке циљеве.

Рубио је указао да политичко насиље не долази само са једне стране идеолошког спектра, већ да свака идеологија која прибјегава насиљу представља пријетњу демократском поретку. Он је позвао савезнике на јачу сарадњу, размјену безбједносних информација и заједнички одговор против свих облика политичког екстремизма.

Према оцјени стручњака за безбједност Џевада Галијашевића, такав приступ показује да Вашингтон данас тероризам не посматра само као питање полиције и обавјештајних служби, већ као шири геополитички изазов.

Он подсјећа да су америчке безбједносне структуре годинама пратиле питања повезана са повратком страних бораца, радикализацијом и могућим везама појединаца из БиХ са међународним екстремистичким мрежама.

– За САД је и даље важно питање како су појединци који су били повезивани са нападима на америчке интересе могли да бораве и дјелују на простору БиХ. То питање није нестало – рекао је Галијашевић.

Он је оцијенио да позив БиХ на конференцију у Вашингтону није био само дипломатски гест, већ и сигнал да Балкан и даље остаје простор који САД посматрају кроз безбједносну призму.

Промашио стадион

Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић оцијенила је да је Конаковићев наступ у Вашингтону протекао у истом маниру као и раније, те да је, како је навела, занемарио стварне безбједносне пријетње у БиХ, а у први план ставио политичке обрачуне. Она је рекла да је Конаковић "поново промашио не само лопту, већ цијели стадион", додајући да га, како тврди, више нико озбиљно не доживљава.

- Која год да је тема, он прича о Додику. Опсесија, ноћна мора, шта год да је у питању, али он нити зна, нити може даље од тога - рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је Конаковић, говорећи о сецесионизму, покушао да прикрије, како тврди, "антидејтонску и унитаристичку политику".

- Када је већ говорио о тероризму и урушавању демократских институција, могао је рећи да БиХ живи у условима политичко-правног тероризма у којем неизабрани странци доносе законе умјесто демократски изабраних институција – поручила је Цвијановићева.

Лични став

Вршилац дужности директора Канцеларије за међународну сарадњу Републике Српске Ана Тришић Бабић оцијенила је да је наступ у Вашингтону још једном показао, како је навела, да Конаковић не говори у име цијеле БиХ, већ ставове своје политичке опције.

- Представљати личне или страначке ставове као глас цијеле земље није државнички чин, већ покушај злоупотребе функције ради политичке промоције пред међународним саговорницима - рекла је Тришић Бабић.

Она је навела да је посебно спорно, како каже, то што Конаковић говори о борби против политички мотивисаног тероризма, а истовремено прећуткује теме које се односе на политичко окружење којем припада.

- Ако се говори о борби против екстремизма, тај приступ мора бити једнак према свима. У супротном, поруке дјелују селективно и неувјерљиво - истакла је Тришић Бабић.

Замјеник предсједавајуће Савјета министара БиХ Сташа Кошарац оцијенио је да је Конаковић злоупотријебио тему глобалне борбе против политичког тероризма и искористио је за политички обрачун са Додиком.

- Рубио је говорио о стварним безбједносним пријетњама, о екстремизму и политичком насиљу, а Конаковић је промашио комплетан контекст. Умјесто да говори о свим проблемима, он је искористио прилику да шири неистине о предсједнику Додику - рекао је Кошарац.

Он је додао да је Конаковић овом приликом у Вашингтону занемарио питања која, како тврди, представљају стварне изазове за БиХ, укључујући ратно насљеђе, присуство страних бораца и различите облике екстремизма.

Политичко лицемјерје

Српски делегат у Дому народа Парламента БиХ Радован Ковачевић сматра да овај наступ министра иностраних послова представља "класично политичко лицемјерје".

– Они чији су саборци из такозване Армије БиХ учествовали и у планирању и извођењу најстрашнијег терористичког напада на САД 11. септембра 2001. године, данас некога оптужују за тероризам – навео је Ковачевић.

Он је додао да су у САД, како каже, добро упознати са безбједносним изазовима који су постојали у БиХ.

- За то се побринуо и сам Додик, којег Конаковић прозива – поручио је Ковачевић.

Шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Сања Вулић оцијенила је да Конаковић није разумио суштину позива из Вашингтона.

Она је навела да је министар иностраних послова у Савјету министара позван да покаже јасан однос према свим облицима политичког тероризма и да одговори на питања која се односе на ратно насљеђе, стране утицаје и безбједносне изазове који су годинама присутни у БиХ.

Балкан дио шире приче

Вашингтон је посљедњих година смањио фокус на Балкан, али нова безбједносна архитектура коју граде САД поново враћа овај простор у њихов видокруг.

Рат у Украјини, јачање руског утицаја, активност Кине и нестабилности на Блиском истоку, према оцјени појединих аналитичара, промијенили су америчку перцепцију региона.

БиХ се у том контексту не посматра само као унутрашње политичко питање, већ као дио ширег безбједносног ланца који повезује Европу, Блиски исток и Медитеран.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.